HAMID ISMAILOV – Mrtvo jezero

O piscu:

Hamid Ismailov je uzbečki pisac rođen 1954. godine u Tokmoku (Kirgizija). Autor je tridesetak knjiga poezije i proze. Piše i stvara na nekoliko jezika. Nakon dolaska na vlast Islama Karimova u Uzbekistanu, biva prinuđen da napusti zemlju i prvo se nastanjuje u Moskvi, a potom prelazi u London gde i danas živi i stvara na nekoliko jezika. Ulazak u Uzbekistan mu je i danas zabranjen. Širu slavu na Zapadu stiče delima ,,Pruga (The Railway)“, ,,Podzemlje (Underground)“, ,,Mrtvo jezero (The Dead Lake)“ i ,,Pesnik i Bin-Laden (A Poet and Bin-Laden) “. U februaru 2018. godine pojavio si i engleski prevod romana „Đavolji ples (The Devils’ Dance)“.

—

Knjiga:

Košmarna bajka o odrastanju kazaškog dečaka, muzički talentovanog, Jeržana u stepama ispunjena zvucima dombre, violine i ispresecana stalnim testiranjima na nuklearnim poligonima Semipalatinska.

Jeržan odrasta uz dombru, legende stepe i stare običaje na malom železničkom stajalištu, i sa druge strane u svetu ispunjenom nevidiljivim nemirom koje izazivaju stalne eksplozije iz Zone.

Da bi zadivio Ajsulu, devojčicu iz kuće pored njegove, skočiće jednog dana u “Mrtvo jezero”. Ništa se posle tog skoka nije promenilo, sem jedne stvari – Jeržanovog rasta. Ostaće večno zarobljen u telu deteta.

—

Citati:

Radosti stepe, muzike, radosti detinjstva… Na fonu tih vedrih motiva skoro uvek, čas jedva čujno, čas iznenada, nejasno otkuda u prvi plan bi nastupala i drugačija melodija: očekivanje nečeg neizbežnog, strašnog, ružnog… To je dolazilo kao buka, podrhtavanje, pa čak i kao uragan, iz Zone.

***

Ne, nisam nagađao tu priču do kraja, suviše je strašna ona bila za tu tihu stepsku noć u kojoj je voz lupao u taktu otkucaja mog srca. Dečak na krevetu iznad je nešto mrmljao u snu, starac preko puta mene je nervozno hrkao kao preklani ovan. Kakav košmar?! – pomislio sam i svalio sam svoje strahove u ustajali vazduh kupea, ustao sam i odškrinuo vrata.

***

Onaj ko nikad nije živeo u stepi, teško može shvatiti kako se može živeti usred te nedođije. Ali oni koji žive ovde vekovima znaju kako je promenljiva i bogata stepa, kako je tečno i šareno nebo iznad nje, kako je promenljiv i pokretljiv vazduh okolo, kako je raznoliko i nebrojeno stepsko rastinje, koliko u njoj ima svih životinja, i živih bića.

***

Osim eksplozija u Zoni, samo je jedno Jeržana tada mučilo. Naslušavši se prepirki o Trećem svetskom ratu i nagledavši se noćnih košmara u kojima su se srebrni avioni za tren pretvarali u gvozdene orlove koji su ga jurili poput mladunčeta lisice, Jeržan bi se probudio u znoju, i plašeći se da se okrene, razmišljao je užasnuto: a na čijoj strani je njegov Amerikanac, Din Rid?

***

Zona! Zona! – to je strašni demon Lubsan, – mislio je druge noći. To ga je Zona zarobila. Ona ga je napojila napitkom zaborava. I dok ne dođe do Mrtvog jezera – upravo onog jezera u kom se nekad okupao, on se nikada neće osloboditi od opsednutosti.