Kako slušamo klasičnu muziku? 

Klasična muzika zapadne Evrope je stvarana i bila je namenjena izvodjenju u posebno odabranom i pripremljenom prostoru – carska ili kraljevska soba za manji broj odabranih slušalaca ili dvorana napravljena za veći broj izvodjača i slušalaca.

Koncertne dvorane i pozorišne scene su i danas mesta na kojima slušalac može da na pravi način razume i doživi ideje i majstorstvo i kompozitora i izvodjača.

Te razvojem tehnologije beleženja tonskih zapisa početkom dvadesetog veka moguće je i u prostoru stana ili kuće uživati u prethodno snimljenom koncertu i potom pripremljenom za izvodjenje. Tonski zapisi su nam sa jedne strane omogućili da saččuvamo stvaralaštvo i izvodjenje ali i da u svom domu obratimo pažnju na tumačenje i izvodjenje pojedinih umetnika.

 

Tehnološki razvoj je već tridesetih i četrdesetih godina prošlog veka stvorio takozvanu dugovirajuću gramofonsku ploču, a od osamdesetih godina prošlog veka i kompakt disk sa digitalnim zapisom.

Danas su po svetu rasuti milioni crnih vinil ploča i kompakt diskova u kućnim kolekcijama. Razvoj tehnologije nije stao pa najnoviji način smeštanja i čitanja tonskih zapisa obavlja na udaljenim računarima i plaćeno preslušavanje kod kuće – tzv. streaming!

Svaka kolekcija je jedinstvena – ona pokazuje ukus i strast sakupljača!

Za istinski doživljaj snimka u sobi potrebni su i uredjaji visoke vernosti – high fidelity! Njih karakterišu kvalitetniji i skuplji delovi za ugradnju, poseban dizajn i način proizvodnje.

Gramofon se ponovo vratio u proizvodnju i modeli koji se sada proizvode su u manjim serijama, detaljno su dizajnirani da budu atraktivni za oko, izradjuju se visoko kvalitetnih materijala koji imaju posebne zvučne kvalitete.

Tu su pored gramofona i pojačala koja vraćaju stare tehnologije elektronskih lampi iz dvadesetih i tridesetih godina prošlog veka.

Vinil ploča je  i danas zvučno neprevazidjeni medij za reprodukciju zvuka. Produkcije su bile mnogo bogatije nego danas, izdavača je bilo više i postojala je konkurencija u odabiru umetnika, kvalitetu snimka i vizuelnom identitetu ploče.

Sve ovo je moguće videti na osnovu ovih nekoliko odabranih omota ploča koje su izdate pre trideset, četrdeset i pedeset godina …