LI SKREČ PERI (,,PEOPLE’S FUNNY BOY’’)

• (kratka istorija rege muzike)
• Dža Ned je Rastafarijanac sa Jamajke koji je dosta zbunjenom turisti pokazao gde se nalazio legendarni ,,Blek  Ark” studio. Rekao mu je: “Blek Ark” je bilo mesto okupljanja Najabingi Teokratije.

Li Skreč Peri je bio najznačajniji producent koji je pravio muziku relevantnu za rastafarijanski pokret. Njegove ploče su stalno radikalizovale situaciju, bile su bezkompromisne i on se lično nikada nije stideo da ispolji svoje religiozno mišljenje. Braća su ga prozvala Ministrom muzike. On je instrumentalno predstavljao rastafarijanski pokret i muzika je bila njegovo najjače oružje”.

U kasnim pedesetim i ranim šezdesetim godinama prošloga veka Đuk Rid je bio najveći promoter muzike na Jamajci. Često se šetao držeći dvocevku u rukama i za pojasom je imao zadenut  Magnum 45. Niko se nije šalio tih godina sa Đukom, ni policija, ni kriminalci. U to vreme Li Skreč Peri je izrazio želju da raskine usmeni dogovor sa Đukom zbog njegove arogancije i negativnosti  koje su imali loš uticaj na Lijev muzički talenat. Kao što je kasnije Li i potvrdio, više mu se dopao drugi najveći promoter u Kingstonu po imenu Kokson Dod. Po rečima  Lija: ,,Đuk nikada nije imao osećaj za humanizam, uvek je mislio da je siledžija koji može da dobije šta hoće. Nikada nisam uživao u njegovom društvu. Sa Kokson Dodom sam se osećao kao klinac u obdaništu, samo smo se cerekali i uživali u brojnim situacijama. Dopadalo mi se još to što su svi smatrali Doda nemoćnim u odnosu na Đuka, a ja volim da podržavam slabije”.

Kada je konačno sredinom 1961. Li Skreč Peri ušao po prvi put u studio Kokson Doda u Kingstonu, tonac u studiju je bio Haris Siton. Čudio se gde je Kokson našao omalenog muzičara za koga je bio skoro apsolutno siguran da ne zna da peva. Peri je ipak pokušao sa pesmom ,,Chicken Scratch”. Kokson je rekao Periju da je užasan i onda su svi počeli da se smeju kao ludaci. Od tada su Perija zvali ,,Skreč” jer     je otpalo ono ,,Čiken”. Pesma je bila ogroman hit na žurkama koje je organizovao Kokson Dod i praktično otpočela karijeru Li Skreč Perija koji je potpisao petogodišnji ugovor sa Koksonom.

Otprilike u vreme kada je Jamajka postajala nezavisna država, Li Skreč Peri je producentu i promoteru Kokson Dodu počeo da donosi novac svojom umešnošću u muzičkom svetu. Li Skreč je insistirao da Dod pusti u studio vokalni trio,, Mejtals” od kojih se naročito isticao Frederik ,,Tuts” Hibert koji je otpočeo karijeru tako što je pevao dok je šišao klijente u lokalnoj berbernici. Tokom 1963. nijedna sesija u studiju Kokson Doda nije mogla da prođe bez Li Skreč Perija i Džekija Mitoa koji su prenosili ,,vibru” na svakoga, od tonaca do muzičara. U to vreme u studio je dolazio i Delroj Vilson kome je Li Skreč pomogao da stvori ogroman hit ,,I shall not remove”. Sećajući se tih dana Li je naglasio da kada god su gosti studija dolazili sa nekom idejom ,on je dodavao ili oduzimao nešto na licu mesta tako da je cela situacija podsećala na ,,borbeno polje” zvukova i reči. Li kaže: ,,Uvek smo želeli da dodamo još po koju reč u pesmu da bi se sve složilo i rimovalo. Tako je bilo, kad neko kaže nešto ja samo dodam i onda zajedno izbildamo situaciju koja se završavala eksplozijom zvuka i emocija, pa se svi zacerekamo znajući da će ta pesma jednostavno da postane hit. To sve bi moglo da se nazove kombinacijom zdrave pameti i nevidljive sile”.

Krajem 1963. godine Li Skreč Peri se upoznao sa prvobitnim ,, Vejlersima”. Kokson Dod je, konačno, oformio studio koji je nazvao ,,Studio One” i tada je Li kao Dodova desna ruka ugostio Roberta Nesta – Boba Marlija, Pitera Mekintoša, Nevila Livingstona, Džuniora Bretvejta i Beverlija Kelsoa. ,,Vejlersi” su  bili predodređeni da budu najveći bend na Jamajci, mada su se svi složili u studiju tih prvih dana da ih prati ogromni amaterizam. Kokson Dod ih je potpisao na pet godina. Tek 1966. godine Li Peri je uspeo  da napravi neki konkretni pomak sa , Vejlersima” u ,,Studiju jedan”. Svim ovim mladim muzičarima je bila zajednička jedna stvar – život u Trenč Taunu, život pun obrta na socijalnim i emotivnim stepenicama. Bob Marli se iste godine oženio Ritom Anderson i Piteru Tošu i Li Periju se to nije dopalo. Smatrali su da Rita ima negativan uticaj na Boba. Li Peri je počeo da živi sa Polinom Morison, bivšom go-go denserkom, koja je već bila u poodmakloj trudnoći kada je upoznala Perija. Li, kao ni ostali, nije bio siguran da li je to dete napravio njegov stari prijatelj ,,Tut” Hibert ili Lord Tanamo, druga rege zvezda u usponu.

Li Skreč Peri se našao među hiljadama Rasta koje su se okupile ispred kingstonskog internacionalnog aerodroma da dočekaju Hajla Selasija.

Li se kasnije poverio jednom istraživaču jamajčanske kulture. ,,Bilo je to 1966. godine. Dvanaest hiljada Rasta ga je čekalo na aerodromu. Predskazanje je bilo izričito da će jednoga dana beli golub preleteti iznad grupe Rastafarijanaca i da će sve to biti praćeno kišom iz Raja. Njegov beli avion je došao sa Istoka u ranu zoru i padala je kiša kada je avion sleteo. Ogromne lule ispunjene sa gandžom su se upalile i podelile okolo. Raste su duvale u gigantske školjke koje su vekovima unazad koristili Maruni u žbunju i odavali položaje okupatora. Bio je to naš dan, dan naše muzike, dan naših verovanja. Došao je Kralj Hajle Selasije.”

Jedanaestog aprila, 1967. Li Skreč Peri je dobio svog prvog sina koga je nazvao Đango po junaku iz špageti vesterna. U to vreme Li Peri je već napustio ,,Studio one” Koksona Doda i počeo sam da zarađuje producirajući muziku za mnoge nadolazeće talente na Jamajci. Dvojica od njih naročito su se zbližila sa   Li Perijem – Lin Tat i Najni, koga su još zvali Najn Fingers. Neko vreme je Li Peri sarađivao sa, tih godina poznatim, Joe Gibs-om, ali Džoov krut karakter ga je usmerio ka još neafirmisanom producentu Linford Andersonu. Anderson i Li Skreč Peri su oformili krajem te godine poznati lejbel ,, Upsetters”. Li se kroz smeh prisetio događaja kada su se on i Anderson vozili i primetili bilbord na kome je pisalo ,,Da li ste uznemirili (upset)stomak?” i rešili da svoju producentsku kuću nazovu ,,Upsetters”. Peri je za sve vreme te vožnje vikao kroz otvoreni prozor ,,I am an upsetter, and I am going to upset somebody ( ja sam uznemirivač i sada ću da uznemirim nekoga)”.

Robovlasništvo je ukinuto na Jamajci 1838. godine posle skoro dvesta godina torture od raznih kolonizatora. Robovi na Jamajci su se služili raznim kultovima koji su pristigli sa njima iz Afrike. U ceremoniji zvanoj ,, pokomina” vernik je bio posećen od drevnih duhova koji su obuzimali njegovo telo dok su ostali vernici ili bubnjali ili igrali. Od 1860. godine hrišćanskoj crkvi na Jamajci je bilo dozvoljeno da određene elemente ,, pokomine” uvrsti u svoju službu. Jedne lepe letnje noći Li Skreč Peri i njegov partner iz Apsetersa, Linford Anderson, zaustavili su se pored crkve i po Perijevim rečima: ,,Te večeri smo hteli da popijemo po pivo i zastali smo pored Pokomanija crkve iz koje se čulo pevanje. I tada sam uhvatio vibru koja me je pratila cele moje karijere. Tada sam stajao kao skamenjen i rekao da hoću da moja muzika ima tu vibru, vibru tih ljudi koji su bili toliko duhovni da su i mene preobratili na licu mesta”. Peri je posle godinama dolazio u istu crkvu i ostavljao priloge. Zapamtili su ga kao nekoga ko je kao u transu sedeo u zadnjem redu i upijao u sebe čantanje i ritam vernika koji su i postali baza njegove muzike.

Muzičari i producenti  raspravljaju o tome kada je nastala prva prava rege pesma. Mnogi su se prijavljivali da su inovatori tog stila popularne muzike koja svake godine dobija sve više poklonika. Na kraju, lista se suzila na nekoliko pionira. Alva Luis kaže da je njegov tretman gitare u hitu ,,Bangarang” u stvari označio nastanak rege muzike. Glejdi Anderson kategorično tvrdi da je njegov ,,organ šafl” u hitu ,,Everybody Bawling” bio taj magični dodir koji je pogurao stil. Bani ,,Strajker” Li se složio da je ,,Bangarang” bio prvi rege hit, ali kaže da je Glen Adamsov rif na gitari bio pravi početak. Ernes Rangling je potvrdio da su prvu pravu rege pesmu stvorili u kolaboraciji Li Skreč Peri i Klensi Ekles i da je on radio gitarske aranžmane. U pitanju su dve pesme i to: ,,Feel the Rhythm” i ,,Say What Are You Saying “. Svedoci kažu da nepredvidljivi Li Skreč Peri nikada nije voleo naziv ,,rege” jer ga je isuviše podsećao na lopove i pištolje iz geta gde je odrastao. Bila je to 1968. godina.

Poznati rege artista Maks Romeo je podsetio na momenat kada je njegova karijera započela: ,,Bilo je to sredinom 1968. godine, kada me je Bani ,Strajker’ Li doveo u studio da otpevam pesmu koju sam i napisao. Pesmu sam napisao pod uticajem sleng pesama koje su dolazile iz Amerike i imale su bezobrazne reči u svojoj lirici. U stvari, u to doba je Li Skreč Peri producirao instrumental i mi smo ,lepili’ pesme na to, ili je bilo obrnuto, mi sklepamo neke reči i onda Peri obogati sve sa svojom muzikom. Ova pesma koja je imala sve te bezobrazne reči se zove ,Wet Dream’ i ja nisam hteo da je otpevam. Onda su je ponudili Roj Širliju i on je rekao ,Ne’, pa su je nudili Džoniju Holt  koji se zahvalio,  i poslednji nas je odbio Derek Morgan. ,Strajker’ Li me je na kraju dovukao u studio i naredio mi da je otpevam. Za konzolom je bio Kokson Dod koji je u pola pesme počeo da psuje i rekao ,Strajker’ Liju da ne želi da učestvuje u toj svinjariji. ,Strajker’ Li je pozvao Erol Tompsona koga smo zvali ,ET’ i on je preuzeo komandu za konzolom i tako smo završili pesmu. Nekoliko meseci kasnije, Bani ,Strajker’ Li je odneo pesmu u Englesku gde je postala ogroman hit i nije silazila sa top lista skoro pola godine. Posle toga sam intezivno sarađivao sa Strajker Lijevim partnerom Li Skreč Perijem koji me je spojio sa braćom Astonom i Karltonom  Beretom i tako sam dobio ritam sekciju iz pakla”.

Li Skreč Peri je početkom 1970. godine došao u kontakt sa talentovanim Ju Rojem koji se originalno zvao Ivart Bekford. Ju Roj je prethodno sarađivao sa King Tabijem, producentom koji je među prvima manipulisao miksovanje dab katova tako što je minimalizovao vokale i isturio goli ritam koji je pulsirao ispod površine, da bi kasnije sve modifikovao sa ehom i riverbom. Ju Roj je, već sedamdesetih, na neki način menjao jamajčansku muziku svojim repovanjem kroz ritmove, pomerajući ulogu klasičnog didžeja ka incidentnom komentatoru i bukaču. U to vreme Ju Roja su hteli svi, a on se skoncentrisao na rad sa dva velikana: Kitom Hadsonom i Lijem Skreč Perijem. Prvi je zaslužan za ogromnu hrabrost pošto je isproducirao pesmu ,,Dynamic Fashion Way”, koja je pogurala Ju Rojev stil i omogućila mu da zauzme mesto na top listama i drugi koji je, magičnim dodirom čarobnjaka u studiju kakav je Li Peri bio, napravio pesmu ,,Rightful Ruler”, jednu od himni rege muzike. Za tu pesmu Li Skreč je dobio pomoć od Rasa Majkla koji sa svojim orkestrom bubnjara čanta ,,etiopsku nacionalnu himnu” i uglavljuje jaku rastafarijansku ideologiju u rege muziku. Bile su to godine kada se za tako nešto vrlo lako odlazilo u zatvor.  ,,Rightful Ruler” je pesma kojom je Li Skreč Peri uhvatio kurs koji će dugo dominirati njegovim producentskim radom. Jamajkom je zavladao bas.

Svedoci kažu da je Li Perijev seksualni apetit uvek bio ogroman i on je činio sve da ga zadovolji. Kada je njegov posao muzičkog producenta počeo da donosi rezultate oko Li Perija ,,se u vazduhu uvek osećala vibra uzbuđenja i love”. Pošto je bio upadljivo dobro obučen sa po zlatnim prstenom na oba mala prsta, mnogim ženama u Kingstonu činio se neodoljiv i Peri je svom snagom eksploatisao stečenu popularnost. U vreme kada je sa svojom zakonitom ženom očekivao novo dete, Peri je započeo muvanje sa pevačicom Melani Džons. Ova ga je olakšala za par stotina funti i emigrirala u USA i to nije bio kraj muka velikog švalera jer ga je zakonita žena, kada je saznala za njegovo druženje sa pevačicom, izbola nožem. Peri je preživeo, uspešno zakrpio rane i vratio se onome što je najviše voleo – muzici.

U proleće 1970-e Bob Marli se uselio u kuću Li Skreč Perija. Pošto ni jedan, ni drugi, više nisu radili za Kokson Dodsa i pošto je Marli izbegao regrutovanje za vijetnamski rat u Americi, u kojoj je živeo par godina, dvojica vrsnih muzičara su rešila da krenu zajedno. Li Skreč je za Boba organizovao specijalnu sobu u svojoj kući: ,,Bob je dobio od mene sobu u prednjem delu kuće”, kaže Peri ,, tamo gde je već bio nastanjen moj vilenjak. Da, moj vilenjak koji nije od onih koji izlaze iz lampe kad je protrljaš već je slobodan i kad prođe okolo samo osetiš blagi povetarac. Bob je morao da provodi vreme u sobi moga vilenjaka jer sam hteo da Bob apsorbuje njegove moći. Bob, kada je došao kod mene, nije imao glas, nije bio pevač sa kojim bih ja hteo da imam posla. Trebalo je da ga vilenjak poduči. Bob nije ni izgledao kao neko sa kime bi se pajtao. Nije imao dredove. Rekao sam mu da pusti dredove. Kada ih je pustio, osetili smo zajedno da mu snaga dolazi. Tada je postao pravi Bob Marli”.

Pošto je stekao poverenje Boba Marlija, Li Skreč Peri je zahtevao od njega da se ponovo udruži sa nekadašnjim članovima grupe,, Vejlers”, Piterom Tošom i Banijem Vejlerom. Bob je odbijao govoreći     da su stari dani, kada su radili sa Kokson Dodom, gotovi i da se oni neće više vratiti. Li Skreč je insistirao    i kaže da je na kraju uspeo da nagovori Boba zarad njegove sopstvene beneficije: ,,Radio sam sa Bobom i on nije hteo nazad u ,Vejlerse’. Rekao sam mu da mora to da učini zbog cele ,soul revolucije’ i da njegov glas zajedno sa Piterovim i Banijevim zvuči kao anđeoski hor i to je vrlo bitno za revoluciju. Duhovna revolucija je bila bitka sa vlašću oko opresije koju je organizovala nad sopstvenim stanovništvom i onda sam rekao Bobu da je tamo na stolu telefon sa koga će da pozove Pitera Toša i Banija Vejlera. Rekao sam mu da ja i on nismo dovoljni za muziku koju smo hteli da pravimo, za pesmu ,Sun is Shining’ su nam trebali Piter i Bani. Bob je uzeo telefon i pozvao ih”.

Li Skreč Peri je objasnio kako je nastala pesma ,,Mr. Brown” koja je proslavila Boba Marlija i “Vejlerse”: “Na Jamajci imamo te zle vračeve koje zovemo Obeja i koji čantaju bajalice i onda se svakakvi demoni vrzmaju okolo i terorišu ljude. Ali, otkrili smo, isto tako, da ljudi na Jamajci vole da lažu. I to dok si trepnuo. Tako se desilo da je neko slagao da se na Jamajci pojavio kovčeg sa mrtvacem po imenu  Mr. Brown. Taj mrtvac je oživljavao i pojavljivao se na četiri različita mesta na Jamajci i ljudi su paničili. Tako smo odlučili da odemo u studio i napravimo pesmu ,Mr. Brown’ u kojoj mrtvački sanduk, koji može da govori, ide okolo i traži svoga mrtvaca po imenu gospodin Braun. Sve je to bilo zezanje, u stvari”.

Erl Leve je bio još jedan klinac sa Jamajke koji je rešio da okuša sreću kao pevač. Doveli su ga na audiciju kojom je rukovodio Džeki Mito. Džeki se zagledao u klinca i rekao mu: ,,Šta stojiš tu i buljiš, pevaj”. Kada je Erl otpevao pesmu, Džeki mu je ponudio da sutradan dođe u studio. Tamo je bio i Princ Baster, koji je kada je čuo klinca rešio, prvo da ga nazove Litl Roj i onda da snimi dve pesme sa njim. Prava popularnost za Malog Roja je pristigla posle njegove pesme ,,Bongo Nyah” i kako sam kaže: ,,Muvao sam se u kraju zvanom Vašington Gardens, u kraju u kome je carovao Li Skreč Peri. Odlazio sam tamo sa Rastafarijancem dugih dredova koga su zvali Vil i koji je bio kao brat Periju. Sedeli smo u bašti i pušili lule napunjene gandžom. Peri je prolazio i neki put bi nam uvalio Bibliju da čitamo dok smo stondirali na gandži. Peri i Vil su me usmerili da postanem pravi Rasta. ,Bongo Naja’ je himna rastafarijanizma i moje lično buđenje”.

Jednog  nedeljnog jutra 1970. Godine, Li Skreč Peri se probudio i počeo da razmišlja o pesmi koju je želeo da producira na takav način da bi trubačke sekcije bile pojačane iznad kompleksnijeg bita prouzrokovanog vibrantnim bubnjanjem i sa wah-wah gitarom koja bi davala celoj pesmi ,,zaoštrenu” ivicu. Sve mu se složilo u glavi posle prve lule gandže i onda je pozvao Boba Marlija da dođe u studio. Peri kaže, sećajući se tih momenata: ,,Da, dobio sam tu ideju … ako je u šumi veliko drvo onda smo mi mala sekira. Počeo sam da pišem pesmu. Bob je pročitao i počeo da pevuši tako da smo dobili osnovnu melodiju. Onda smo se zaglavili i razmišljali par sati pa sam ja otišao po Bibliju. Otvorio sam je na slepo i pročitao: …Što se hvališeš, zli čoveče … I tako je nastala pesma ,Small Axe’. Posle toga odmah smo nastavili da radimo na albumu ,Soul Rebel’.”

,,Kaya” je pesma napisana u kolaboraciji Li Skrečovog mlađeg brata Miltona, Boba Marlija i Li Perija. Milton kaže da su tog dana 1971. pušili gandžu svi zajedno kod najstarijeg brata Sonija u kući i posle izvesnog vremena sve je bilo popušeno i neko od njih je trebao da ode po još. Cela ideja je bila da se ode po gandžu pre nego što padne kiša. Bob je zapevao ,,hoćemo Kaju pre nego što padne kiša” i Li je odradio aranžman. Milton je tražio neku sitnu paru kada je pesma postala ogroman hit u celom svetu jer je ideja originalno bila njegova da se preduhitri kiša. Te godine Bob Marli je često odlazio u Ameriku i Evropu radi projekata koji su upadali sa strane i Li je ostajao u studiju sa Piterom Tošom i Banijem Vejlerom. Naročito se zbližio sa Piterom za koga je rekao da je postao pravi Rasta: ,,Piter je stvarno dobar pisac pesama. On piše onako kako oseća. Svaki put kada Piter hoće da napiše pesmu to je znak da su razlozi za to veoma duboki, da to znači mnogo za njega. On je čist umetnik koji nikada ne radi nešto na brzinu ili za cenu. On sve to radi zato što želi da pošalje poruku”.

Li Skreč Peri je uvek imao uvo da otkrije novog talenta i nastavio je da ih producira početkom sedamdesetih godina prošlog veka. Jedna od najluđih ploča koja je došla iz toga perioda je bila ona koju je Peri uradio sa Denisom Alkaponeom. Denis je i pre susreta sa Perijem imao posla sa još jednom legendom Jamajke, King Tabijem. Za Tabija Denis je imao samo reči hvale: ,,Tabijev zvuk je nešto što je bilo najbolje na Jamajci, aranžmani, oprema, sve. On je bio tehnološki najnapredniji. Kada slušaš njegov zvuk imaš utisak da će ti on razneti glavu. Slušao sam mnogo zvukova tih godina na Jamajci. Đuka Rida, Koksona Doda, sve njih i svi su nekako bili normalni, normalan glas, bas i sve ostalo. Mislim da su Đuk i Kokson imali cevaše 807, oni su veliki i bas im je težak, ali kada se King  Tabi pojavio sa manjim cevima KT88 mogao si da čuješ bas kako vibrira. Onda je on doneo riverb i eho i sećam se jednom je Ju Roj otvorio žurku i rekao: ,Ovoga petka i ove večeri- večeri- večeri-večeri…’ Svi su otkačili kad su čuli eho i onda je Ju Roj nastavio ,Svi putevi vode-vode-vode-vode-vode-vode do super mesta, bara Zlatna obala…’ Ludilo, kažem ti. Još je Tabi kačio zvučnike i po drveću okolo i kada je sve bilo u funkciji onda je bilo bolesno dobro”.

Dok je sarađivao sa Bobom Marlijem, Li Skreč Peri je tražio talentovanog pevača na Jamajci kojeg je imao želju da trenira i dovede na nivo kvaliteta pevača ,,Vejlersa”. Mnoge legende rege muzike su prolazile kroz Perijev kamp i kasnije napravile karijere koje su im donele slavu i novac. Jedan od njih je imao toliko nesretnu sudbinu da mu čak ni njegov anđeoski glas nije pomogao da je izbegne. Džunior Bajls je još početkom 1970. sarađivao sa Li Skrečom na nekoliko singlova, ali je tek 1972. sa singlom ,,Beat down Babylon” došao do slave. Bajls je iskreno patio zbog situacije u kojoj se  crna populacija nalazila i kada je rešio da se pridruži Rastafarijancima njegovi roditelji su ga prezreli. Izbačenog iz roditeljske kuće Bajlsa je često hapsila i prebijala policija i kada se upoznao sa Li Perijem imao je osećaj da je pronašao novoga oca. ,,Beat down Babylon” je dugo ostala pesma, himna, Rastafarijanaca koja se sluša i dan danas u svakom kutku planete.

Džunior glasom istinskog proroka peva:

,, Kažem vam, ne sviđa mi se Vavilon

Kažem vam, ne kapiram loše ljude

Zato što sam ispravan Rasta

Zato što nosim dredove i uzvišen sam

Ja i Ja ću da slomijem Vavilon

Ja i Ja ću da išibam loše ljude

 Sve te loše situacije

Ja i Ja gladujem

Ovo će da bude revolucija

Da rasteram smrad

Ja i Ja ću da rasturim Vavilon

Ja i Ja moram da ih bijem

Ja i Ja ću da išibam loše ljude

Ja i Ja ću da slomijem Vavilon

Šibaj ih, šibaj ih, Bože…”

Na vest da je Njegova Ekselencija Hajle Selasije preminuo, Džunior Bajls je upao u tešku depresiju koja je rezultirala pokušajem samoubistva. Posle duge pauze usled hospitalizacije Džunior se vratio na scenu 2004.

Pored toga što je kultivisao karijeru Džunior Bajlsa i nekolicine didžejeva među kojima su bili Dilindžer i Ju Roj, Li Skreč Peri je odbio ponudu da se pojavi u legendarnom jamajčanskom filmu ,,The Harder They Come”, režiranog od Peri Henzela. Ceo film se sastojao od naturščika i sniman je bez scenarija. U glavnoj ulozi briljira Džimi Klif i film mu je definitivno pomogao da lansira svoju karijeru u internacionalne sfere. Prvi put kroz ovaj film izašla je informacija o legendarnim jamajčanskim ,,Žestokim momcima” koji su bili povezani sa rastućim kriminalom na ostrvu i političkim partijama koje se mešaju u sve to uključujući i muzički biznis. Zanimljivo je da je Peri odbio učešće u filmu zbog male nadnice: ,,Gledaj, ponudili su mi pet dolara da se pojavim u filmu. Mislim da su svi ostali bili plaćeni toliko. Rekao sam im da pet dolara nije dovoljno čak da napunim rezervoar benzinom pa da se dovezem do filmskog seta. Nisu hteli da mi daju više novca i ja sam otišao jer mi je moje vreme važno da bi se bavio muzikom.’’

Lider grupe ,,Tajm Limitid” je bio Džunior Delgado, mladi Jamajčanin koji nije imao naročitih iskustava sa celom Rasta ideologijom. Kada ga je Li Skreč Peri ugledao krajem 1974. pomislio je da će od tog ,,klinca” biti nešto. Džunior je imao vatreni pogled i dosta jake mišice jer je odrastao u getu Kingstona sa roditeljima koji su bili radnici. Zahvaljujući Džuniorovom ujaku, legendarnom vibrafon muzičaru Leniju Hibertu, mladić nije završio u zatvoru već se zainteresovao za muziku.Kada su ga doveli u studio ,,Crna arka” i pošto je uradio audiciju Li Skreč je samo rekao:,, Ovaj klinac je moj”. Zatim je rekao Džunioru da ne sluša više nikoga osim njega, izduvali su lulu gandže i poslao ga je kući da spava.Li je pripremio ceo studio za sutrašnji susret, naštimao gitare, pročistio mikrofone i proširio specijalni Rasta vajb okolo.Danima je Li Skreč radio sa bendom i Džuniorom i ovaj je kasnije potvrdio: ,,Skreč je genije. Naučio me je kako da pevam pesme, zato što sam ja rastao sa RnB uticajem i tako sam pevao, ali on me je odučio i uputio u pravom smeru.Moj glas je bio suviše ispoliran i Li Skreč mi je objasnio da treba da zvučim kao Jamajčanin, kao original”.

Tokom 1975. studio čiji je vlasnik bio Li Skreč Peri i koji su zvali ,,Crna arka” postao je kultno mesto okupljanja kreativnih Rastafarijanaca koji su imali zajedničku strast – rege muziku. Rege artista nazvan Predsednik Šorti seća se tih dana: ,,Nije bilo zezanja sa Li Perijem kada bi ušao u njegov studio.

U sobi ispred studija je bila druga priča, dosta ljudi je uvek sedelo okolo, pušilo gandžu i pričalo o politici i stanju stvari u Vavilonu. Unutar studija je bila tišina i samo se čekao Lijev znak da se počne. Nije bilo besposlenih jer bi ih dočekao Li Perijev ozbiljan pogled. Čekalo se da on pokretom ruke stavi do znanja muzičarima je li nešto bilo dobro odrađeno ili nije”. Te iste godine      i posle ogromnog uspeha pesme ,,Revelation time”, Maks Romeo je ušao u ,,Crnu arku” i to je rezultiralo albumom koji je nazvan ,,Strictly roots” i ta ploča je nezvanično postala prvi ,,konceptualni” album na Jamajci. Za pesmu ,,Open the iron gate”, Maks kaže: ,,Namerno smo uradili tu pesmu sa pojačanim ritmom jer smo hteli da ritam ,uhvati’ slušaoce. Svi znamo da Vavilon ima ,gvozdena vrata’ zaključana ispred nas, crnih ljudi. To što oni pričaju o slobodi kretanja i drugim slobodama, očigledno, nije bilo pretpostavljeno da i mi koristimo.Pogledaj samo koliko viza i deportacija se sprovodi nad ljudima iz Afrike i sa Kariba dan-danas. Zato sam i pevao ispod tog demonskog ritma koji je isprogamirao Li Peri : Otvorite železna vrata, pustite nas nazad u Afriku.Oslobodite nas”.

Kada  je vest stigla na Jamajku da je Hajle Selasije preminuo 27. avgusta 1975, rastafarijanska populacija na Karibima je upala u ozbiljnu krizu. Jedni su poricali smrt ,,živog sveca” kao vavilonsku propagandu dok su drugi pozivali na ozbiljnije jačanje vere u Rasta filozofiju. Među ovim drugima su bili Bob Marli i Li Skreč Peri čija vera u Selasija ne samo da je ojačala, nego ih je krizna situacija naterala da stvore jednu od najlepših rege pesama ikada. ,,Jah live” je beskompromisna himna koja slavi svetost Selasija i rastafarijansku veru u ispravnost delanja u životu. Pesma je bila i ostala zacementirana baza za dokumentovano ispoljavanje religioznog iskustva u kome se na trijumfalan i pozitivan način veliča čovek i njegova sudbina. Ovom pesmom Li Peri i Bob Marli su poslali definitivnu poruku Rastama i svima ostalima da je Dža živ, da je njegova Visost živa dok god postoji vera u ispravnost njegovih dela. Zanimljiv je podatak da je pesma posle ogromnog uspeha na Jamajci morala da ,,čeka” skoro godinu dana da bi dobila i svoju internacionalnu promociju.

,,War in a Babylon” je pesma koju su Li Skreč Peri i Maks Romeo isporučili jamajčanskoj publici 1976. kao direktan rezultat tenzije predstojećih izbora i sve očiglednijeg konflikta između vladajuće partije Majkla Menlija i nadolazećeg reformatora Edvarda Siege. Cele te godine Jamajku su potresali sukobi sa ozbiljnim paljevinama i velikim brojem mrtvih. Siega je optuživao Menlija da želi da se Jamajka pridruži Kubi i Kastru i tako uspostavi savezništvo koja će kasnije zavladati celim Karibima. U drugom pravcu, Menlijevi ljudi su optužili Siegu da sa parama CIA-e destabilizuje zemlju tako što kriminalce i nasilnike potplaćuje da šire nemire.

U svakom slučaju, Jamajka je bila na ivici građanskog rata i Maks Romeo je sažeo sve u svojoj poeziji koja dominira u pesmi ,,Rat u Vavilonu”:

“Rat u Vavilonu

Plemenski rat u Vavilonu

On širi smrt

Policija ne voli ljude sa dredovima

Ljudi sa dredovima ne vole policajce

Markus Garvej je prorekao

Moraš živeti daleko od ovih događaja

Vreme kada ćeš naći mir na vrhu planine

Gledaćeš Vavilon kako je užaren od paljevine

Rat u Vavilonu”.

       kada je Džunior Marvin sa gitarom početkom 1977. ušao u studio ,,Crna arka” i osmehnuo se Liju Skreč Periju, obojica su znali da će prijateljstvo koje je začeto pre deset godina kod Koksona Doda ući u novu fazu. Marvin je seo na stolicu, popušio lulu punu gandže sa Perijem i zapevao:

“Policajci i lopovi na ulicama

Razdiru naciju sa pištoljima i municijom

Policajci i lopovi na ulicama

 Plaše naciju sa pištoljima i municijom

Od Postanka do Otkrovenja

Sledeća generacija će biti, čuješ li me

Sva u kriminalu, dan za danom

Niko i ne želi da ih zaustavi

Svi mirotvorci su postali policajci

Čuješ li šta govorim…

Policajci i lopovi. “

Li Peri je bio oduševljen i rekao je Marvinu da malo izmeni tekst i da će se on potruditi za ritam i ostalo. Džunior Marvin se seća: ,,Peri se bacio na posao, pozvao je Borisa Gardinera i Ernesta Renglinga da urade ritam sekciju, potom su se pojavili još Slaj Danbar i jedan super organista koga smo znali od početnih dana – Kit Sterling”. Posle nekoliko dana pristigao je u studio i vlasnik ,,Ajland records”-a,      Kris Blekvel koji je bio veoma zadovoljan što će njegova kuća predstaviti prvenac Džuniora Marvina. Simbolika cele situacije se ogledala u jednom incidentu, naime dok je Blekvel žurio ka ,,Crnoj arki” presrela ga je policija na autoputu. Po njegovim rečima policajac, za koga nije bio siguran da je punoletan, naredio mu je da izađe iz auta, raskrečio mu noge i dok su ga ostali pretresali držao mu je kratež naslonjen na leđa. Bio je to uvod u pesmu ,,Policajci i lopovi” koju je pola sata kasnije Blekvel    prvi put čuo u studiju. Takođe je ta kultna pesma označila i istorijski početak novih vrsta nemira koji su potresali Jamajku u decenijama koje su došle.

Trećeg decembra 1976. dok je Li Skreč Peri miksao zvuk za nove materijale Džuniora Marvina i Boba Marlija, posetio ga je vlasnik ,,Ajland recordsa” i Perijev glavni sponsor, Kris Blekvel. Nisu mogli ni da sanjaju da, dok su oni bili uronjeni u zvučne teksture Perijeve magije, atentatori ispaljuju hice iz pištolja   u Boba Marlija, Ritu Marli i Bobovog menadžera Dona Tejlora. Za napad su saznali u rano jutro slušajući radio. Odmah su pohitali u lokalnu bolnicu da posete žrtve napada. Bob je još uvek bio veoma čio i prkosan. Metak mu je prošao kroz grudi ne oštetivši nijedan vitalan organ dok su Rita i menadžer bili okrznuti mecima u glavu. Li Skreč i Blekvel zajedno sa Marlijevima su došli do zaključka da su ih napali nasilnici partije JLP čiji je predsednik bio Edvard Siega, plaćenik CIA-e i oponent vladajućem Majklu Menliju. Menli se pojavio u bolnici i obezbedio je Marlijevima policijsku zaštitu. Napadači nisu nikada uhapšeni i Jamajkom su se raznosile glasine da je napad na Marlija bio samo upozorenje. Nekoliko dana kasnije Bob Marli se oglasio na velikom koncertu ,,Smile Jamaica” u Kingstonu gde se pojavio samo kao gost. Brojnim gledaocima je poručio da se neće povući pred nasiljem i da neće biti izmanipulisan sa politikom. Iako su njegovi neprijatelji mislili da on klizi ka socijalizmu, želeo je da ostane apolitičan i slobodnog duha. Deset dana kasnije politička partija Majkla Menlija je odnela ogromnu pobedu na izborima. Edvard Siega se primirio i čekao sledeće izbore za četiri godine. Preko dvesta ljudi je poginulo  u razmiricama oko izbora i zli jezici su govorili da Bob Marli više nikada nije bio isti. Distancirao se od Li Perija i polako tonuo u svoju ličnu mistiku pokušavajući da ne izluđuje desničarske demone i ne šalje previše poruka socijalistima koji su ga manipulisali i debelo napunili svoje novčanike posle četiri godine vladavine. Sada su Manlija i njegovu partiju čekale nove četiri godine i borba sa moćnim neprijateljem potpomognutim američkim dolarima i okruženim plaćenicima koji se nisu ustezali da pucaju na sve što se miče. Raste su se tih godina osećale kao ugrožena vrsta na ničijoj zemlji.

Dobar  deo proleća i leta 1977. godine Augustus Pablo, jedan od najduhovnijih rege muzičara i producenata na Jamajci, provodio je sa Li Skreč Perijem u njegovom studiju ,,Crna arka”. Pablo je svirao melodiku i kibords na nasnimljene trake Perijevog ritma i zauzvrat je dobijao vreme u studiju koje je mogao da troši na muzičare koje je sam otkrio i za koje je mislio da su vredni truda. Jedna od kolaboracija Perija i Pabla je naročito bila dobro primljena kod slušalaca i bio je to instrumentalni gruv sa primesama psihodelije i rege džeza koji su nazvali ,,Vibrate On”. Pošto je jedan od Pablovih talenata, Džejkob Miler, rešio da ga napusti i pridruži se grupi ,,Iner Sirkl” , ovaj je doveo u ,,Crnu arku” novog mladog talenta poznatog kao Hju Mendel. Mendelu su svi proricali uspešnu karijeru i pored Denisa Brauna bio je kandidat da nasledi Boba Marlija. Mendel je skrenuo Perijevu pažnju svojim radikalizmom  i ljubavlju prema rastafarijanskom pokretu. U narednih pet godina Mendel je izdavao po album svake godine, svaki lepši od prethodnog, sa finalnim albumom ,,Africa Must Be Free” koji je postao instantni fetiš. Nažalost, karijera ovog super talenta je bila prekinuta njegovim ubistvom u sred belog dana u Kingstonu 1983. godine. Ubica je prišao Mendelu s leđa i ispalio mu metak u potiljak. Glasine nikada nisu nedostajale Jamajci, pa je i od ovog brutalnog ubistva nastalo nekoliko legendi. U jednoj od njih se pominje nezadovoljni kupac polovnog frižidera koji se osvetio mladom pevaču zbog prevare,u drugoj je razlog bila udata žena koja se zaljubila u zvezdu u usponu, i u trećoj se spekulisalo da su,,odredi ubica” Edvarda Siege, koji je već vladao Jamajkom, odstranili radikalnog Rastu i tako onemogućili duhovno nasleđe Boba Marlija da nađe novo sklonište. Hju Mendel je imao samo dvadeset jednu godinu života  iza sebe i troje dece.

Skoro celu zimu 1977. na 1978. Li Skreč Peri je proveo u Londonu radeći regularno u ,,Taf Gong “ studiju. Londonski pank-rokeri su iskoristili tu priliku da od legendarnog Perija zatraže uslugu ili dve.,, Seks Pistolsi” i ,,Kleš” su imali zajedničku ljubav zvanu rege muzika. Basista ,,Kleša” Pol Simonon je rastao u londonskom crnačkom kraju Brikstonu i tamo je naučio da na basu isprati deonice rok stedi numera koje su se ,,vrtele” po klubovima. Klešovci su poslali svoga menadžera Bernija Rodsa da izmoli Perija kako bi ovaj isproducirao njihov treći singl ,,Complete Control”. Peri je pristao i mnogi svedoci tog istorijskog momenta za rok muziku su posvedočili kako je on silno izmaltretirao Džoa Stramera i Mika Džonsa tražeći od njih da gitare drže mnogo nežnije nego što su oni navikli. Singl ,,Complete Control” je zajedničkom snagom klešovaca i Perija objavio rat korporativnom manipulisanju i basista Pol se setio tog momenta ranih pank godina sa ,,kraljem regea” u studiju Sarm: ,,Video sam Li Skreč Perija kao božanstvo, nekog kao Enio Morikonea jamajčanske muzike”.

Početkom 1978. godine nenadani i pozitivni događaji su ulili nadu da će se Jamajka izvući iz tinjajućeg građanskog rata koji je odneo hiljade života od početka njene nezavisnosti. Naime, lideri najozloglošenijih bandi u Kingstonu, Klodi Masop i Baki Maršal, rešili su da pristupe razmatranju mirnog rešenja njihovog sukoba. Neprijateljstvo ove dve najveće bande na Jamajci je datiralo još od pedesetih godina, ali je sedamdesetih dostiglo svoju kulminaciju pošto su rivalski tabori pristupili različitim političkim partijama. Jedan od vođa gengova je po izlasku iz zatvora, pošto je duboko meditirao o manipulaciji političara, zatražio da se vidi sa predstavnicima rastafarijanske zajednice koji su trebali da odigraju arbitrarnu ulogu prilikom pregovora o miru. Posle dugih noći provedenih u razgovorima dvojice ozloglošenih revolveraša pod budnim okom Bobošantija, koji je zvanično predstavljao Raste, jedna ideja je zaintrigirala sve prisutne. Postojala je želja da se Bob Marli vrati iz Amerike i održi koncert na Jamajci koji bi se nazvao ,,One Love” koncert. Bobošanti je uzeo obavezu da kontaktira Marlija i nagovori ga da održi taj koncert. Marli je pristao i u tome je učestvovao Li Peri koji je od Bobošantija i lidera gengova dobio garancije da će Bob i njegova porodica biti apsolutno bezbedni. Dvadeset šestog februara Bob Marli se prvi put od pokušaja atentata na njega vratio na Jamajku. Hiljade ljudi ga je sačekalo na aerodromu i još od posete Hajla Selasija nije bila viđena takva gužva. Kingston je bio ukrašen u bojama crvene, zlatne i zelene. Ponovni susret Marlija i Perija je rezultirao pesmom ,,Rastaman Live Up”u kojoj je Li Peri upotrebio na Bobovo opšte zadovoljstvo trio,, Meditejšns”. Koncert ,,One Love” koji se dogodio u aprilu, ispostavio se kao istinski i istorijski događaj. Piter Toš je ostao u sećanju sa svojim radikalnim govorom u kojima je nekolicinu bogataša, koji su finansirali Manlija i Siegu, zamolio da ne torturišu sirotinju na Jamajci. Ipak, događaj za istoriju je bio kada je Bob Marli zamolio dvojicu ogorčenih političkih neprijatelja, Siegu i Manlija, da se popnu na binu i rukuju. Ovi su to stegnutih zuba i učinili i među brojnom publikom se otegao krik ushićenja i krajnje radosti. Bila je to jedna od retkih, ali vrlo značajnih političkih pobeda Rasta.

Još od sredine šezdesetih godina dvadesetog veka Li Skreč Peri je bio zaljubljen u ritam Najabingi bubnjara. Kada mu je 1979. ponuđeno da producira album Rasa Majkla i Sinova Negasa on je to sa zadovoljstvom i prihvatio. Ras Majkl je poticao iz rastafarijanske zajednice u Seint Meriju gde je naučio da svira na bubnjevima. Kao tinejdžer je došao u kontakt sa Solomonom Vulfom, misterioznim rastafarijancem, koji ga je uputio u tajne ritma ,,funde” i bratstvo ,,starijih” bubnjara. U tom društvu je često viđen i Toni MekKuk iz ,,Skatalajtsa”. U svojim prvim sesijama izvornog rasta bubnjanja, Džeki Mito je koristio usluge Rasa Majkla. Tokom sedamdesetih, Peri je za produkciju albuma Boba Marlija često pozivao Majkla kako bi učestvovao u sesijama i doprineo originalnom rasta vajbu. Konačno, te 1979. sazrelo je vreme za punu kolaboraciju Li Skreča i Rasa Majkla na radu albuma koji su nazvali ,,Voli svoga komšiju”. Album je izašao iz studija ,,Crna arka” kao malo remek delo koje je u potpunosti doprinelo internacionalnom prepoznavanju Rasa Majkla i Sinovima Negusa. Ipak, mnogi prijatelji i Raste koje su se okupljale oko studija tih godina primetili su neobično ponašanje maga muzike i vlasnika studija Li Perija. Ušao je u za njih čudnovatu mentalnu fazu u kojoj je svakodnevno crtao grafite po zidovima studija. Jednoga dana je ispisao flomasterom slovo ,,X” svuda po zidovima i odbijao je da sedi za konzolom i radi na muzici. Zli jezici su govorili da su Lija konačno obuzeli demoni sa kojima se tako uspešno borio svih prethodnih godina. Drugi su slegali ramenima i čekali da se ,,majstor” vrati u formu.

Celu prvu polovinu 1979. godine Li Skreč Peri je proveo u tajanstvenim iscrtavanjima samo njemu znanih hijeroglifa po zidovima svog studija ,,Crna arka”. Posao oko produciranja nove muzike je jednostavno stao. Perijeva supruga je postepeno napuštala porodičnu kuću sve dok Li nije ostao totalno bez novca i konačno se preselila kod svoga ljubavnika Denija Klarka iz benda ,,Meditejšns”. Postojala je njena verzija priče u kojoj je Peri mesecima izbacivao sve iz kuće u šta je verovao da je ozračeno negativnim vajbom. Jednom je istresao ceo ručak iz tiganja u blato i potom je napunio tiganj kamenjem koje je ponudio supruzi kao zamenu. Mnogi muzičari su potvrdili da je Perijeva kriza nastupila kao plod neviđenih pritisaka lokalnog stanovništva koje je svakodnevno tražilo novac od Perija misleći da se on obogatio u muzičkom poslu. Potvrđeno je da su nebrojani vojnici, policajci i gangsteri navraćali u studio, odlagali svoje oružje i očekivali od Perija da im ispravi karmu koju su oni narušili međusobnim egzekucijama. Pored toga ,mnogi su još potvrdili da je Peri pušio ogromne količine gandže i zalivao je isto tako velikim količinama jamajčanskog ruma. Peri je sredinom te godine uglavnom samovao u studiju u kome su na zidovima bile zakucane ploče, na podu izgužvane rolne zvučne trake, gomile đubreta, septička jama koja se u dvorištu prelila i  sa ogradom okućnice skoro razlomljenom na delove. Kada je producent poljskog porekla gospodin Targovski ušetao u studio tog leta mislio je da Li Skreč zaslužuje odmor u bolnici. Međutim, entuzijazam ovoga ljubitelja rege muzike pomogao mu je u rešavanju Perijevih hijeroglifa i čudnih rituala koje je ovaj praktikovao. Došao je do zaključka da se Peri kao svi vrsni alhemičari i hermetisti klanja osnovnim elementima. Peri je poštovao kokosovo mleko koje sadrži destilovanu vodu neophodnu za pokretanje baterija. Voda od crne banane je tonik bogat sa gvožđem i to je zajedno sa mastilom predstavljalo element zemlje. Marihuana koju je Peri po ceo dan pušio je predstavljala element vazduha. Perijevo srce je bila vatra. Ispostavilo se da svaki znak na zidu koji je slavni producent napisao ima svoje značenje. Targovski je pomogao Li Periju tako što je stekao njegovo poverenje posle besomučnih metafizičkih rasprava i motivisao ga da se vrati kreiranju muzike. Već krajem te godine konzole su ponovo proradile, trake su bile uredno umotane, ograda je bila popravljena, septička jama ispražnjena i ceo studio je bio ofarban u rasta boje. Supruga se nije vratila i Peri je s vremena na vreme bio viđen kako se moli gomili zelenih banana koje su visile na drvetu.

Pošto je saznao da je njegov slavni prijatelj Pol Makartni uhapšen na tokijskom aerodromu sa četvrtinom kile marihuane, Li Peri je januara 1980. napisao pismo japanskom ministru pravde: ,,Ja, Li Pajpkok Džekson Peri voleo bih da izrazim svoje nezadovoljstvo jer je četvrtina kile marihuane od vaše vlade nazvana ,suvišno velikom količinom’ i to je oduzeto od moga prijatelja Pola Makartnija. Pošto je kreator prirodne ljubavi, svetlosti, života i svih stvari ispod sunca, pozitivnih vibracija u pesmama, dobrog zezanja bez problema, stvorio i gandžu da bismo se opustili, ona ne sme biti penalizovana. Gandža je poklon njegove Milosti. Svi je pevači uzimaju da bi ostvarili pozitivnu direkciju pri svojim nastupima. Molim vas, ministre da ne smatrate tu količinu prevelikom jer gospodin Makartni je želeo da uradi pozitivnu stvar”. Kada se mesec dana kasnije u Londonu, Peri sreo sa svojim prijateljem novinari su ga upitali šta ima da kaže na tračeve iz industrije kako on više nije u stanju da se normalno ponaša. Peri je odgovorio: ,,Pravo mi je zadovoljstvo što me smatraju ludakom jer to mi je dokaz da radim nešto drugačije od široke mase. Drago mi je što sam lud jer ja sam sin Vilijama Šekspira, Markusa Garvija, Ra-Dža Pokoritelja i Lava Judeje. Oni su mi naredili da licemere držim van studija koji je pod vladavinom meseca  ,Crne arke’ , naslikane ptice … Ja sam čist Kristal, ja sam Kristal Kris, Džesi Čekić i Kraljevska Gvozdena Pesnica … Ja sam rutsmen kreacije. Ja sam prah od  Markusovog pepela”.

U godini 1980-oj, Jamajku je ponovo zahvatio haos zbog izbora. Bila je to najsurovija izborna kampanja koju je rajsko ostrvo na Karibima ikada videlo. Sve je izgledalo kao građanski rat u kome je Edvard Siega optuživao Majkla Menlija da želi da Jamajku gurne ka komunistima. Manli je čak preživeo atentat i bilo je više nego očigledno da će se Siega potpomognut američkim novcem domoći vlasti. Kada je Siega objavio pobedu i kada su se strasti smirile, Jamajka je izbrojala preko hiljadu mrtvih. U vreme izbora i Li Skreč Peri je doživeo napad od strane naoružanih nasilnika koji su upali u studio i tražili trake koje je Peri snimio za Boba Marlija. Peri nikada nije predao trake i zli jezici su tvrdili da je cela priča prelila čašu između dve legende jamajčanske muzike. Surova jamajčanska borba za vlast u kojoj su se opet umešale frakcije gangstera nije ostavila po strani Boba Marlija i Li Perija. Samo dve godine posle koncerta ,,One love” na kome su se političari rukovali ,sve je otišlo u slivnike. U septembru te godine Bob Marli je kolapsirao na koncertu u Njujorku i ispostavilo se da se rak sa Marlijevog palca proširio na celo telo.   Bob Marlijevi dani su bili izbrojani.

Posle krvave inicijacije sa političkim izborima na Jamajci 1980-e Li Skreč Peri je rešio da se skloni u Njujork. Scena u ,,Velikoj jabuci” je oberučke prihvatila poznatog producenta sa Jamajke koji je sa zadovoljstvom ušao u nove eksperimente. Li Peri se uselio u lep stan na Irvin Plejsu i uskoro je njegov dom postao obavezna adresa za njujorške avangardne umetnike. Droga kokain je bila gospodar njujorške muzičke scene u tom periodu i njene destruktivne moći su se prenele i na ostrvo Jamajku. Igrom slučaja ili ne, epidemija kreka na Jamajci je počela sa dolaskom novog lidera Edvarda Siege.  U jednoj od zabeleženih uspomnena Fil Foks je rekao da je ponudio kokain Li Periju u njegovom stanu i da ga je ovaj uzeo i sa njime se posipao po telu dok je gost samo zurio kako za njega dragoceni prah propada. Li Peri je objasnio Foksu da voli da popije i popuši po koji splif, kokain je smatrao otrovnom supstancom. U celoj toj Perijevoj njujorškoj situaciji pojavila se i njegova odbegla supruga Paulina. Li Peri joj je oprostio avanturu sa drugim rege umetnikom i prihvatio je nazad dajući joj šest hiljada dolara da kupi kola u Nju Džerziju. Nažalost, Paulina je sav novac potrošila na kokain i tako se pridružila, na Perijevo veliko nezadovoljstvo, klubu uživalaca ove skupe i pomodne droge.

Život Li Skreč Perija u Americi je dobio zanimljive podsticaje i teškoće. Izložen stalnoj medijskoj pažnji, s jedne strane kao duhovni otac poznatijeg Boba Marlija, i s druge strane kao nepredvidljivi manijak, Skreč je morao da nađe balans između kontraverznih glasina. On kaže: ,,Želim da izmenim svoj život. Radio sam sa svojima tako dugo i dali su mi svakojake vajbove. Ja želim miran život bez problema.  Studio sam renovirao za nove ljude, čiste, koji gledaju u budućnost. ZAKLJUČAO SAM STUDIO ZA VAMPIRE I PARAZITE. Ja sada mogu da osetim kako je većina muzičkog posla petljanje sa parazitima, laži koje pevaju, stvari koje im ništa ne znače oni pokušavaju da otpevaju i odsviraju. To me dovodi do ludila. Hoće da mi isisaju energiju ti vampiri, uzmu mi dijamant iz srca, zabodu mi nož u leđa i ukradu mi ženu. Ubijaju poštene isporučioce poruka, ubijaju vizionare koji govore istinu. Ali ne mogu da ubiju kuronju zato što on ne može da umre. Potrošili smo toliko vremena i energije da pošaljemo poruku, a oni sada hoće samo kintu. Boli ih dupe za poruku. Nečisti su pa ne mogu da dostave poruku čak i da hoće. Dođu da rade sa mnom i kažu kako su sretni zbog toga i gledaju samo kako da me pokradu. Tako sam i poludeo, jer ne želim ove pijavice oko sebe. Neka pričaju da sam lud i da sam bez ideja, ja i hoću da oni misle da sam lud kako bi me se klonili”.

Li Skreč Peri je još uvek bio u Americi kada je vest o smrti Boba Marlija stigla do njega. Bez obzira na okolnosti koje su doprinele njihovom razmimoilaženju, Peri se potresao na vest o smrti najvećeg rege umetnika: ,,Kada je Bob umro bio sam na putu ka Bostonu i kada su mi saopštili to preko telefona, rekao sam svima da je Bob konačno otišao. Rekao sam da je Bob za života imao mnogo problema i da je sada gotovo sa time. Volim ga i vidim ga noću kako mi se smeši. Ipak, rekao sam svima da je mrtav zato što nije hteo da se pokaje”. Ostala je misterija šta je Li Skreč mislio kada je govorio o Bobovom pokajanju i meseci koji su posle Bobove smrti došli uopšte nisu bili laki za Perija. Vratio se krajem te godine na Jamajku gde ga je čekalo previše nerešenih situacija i pritisci koje su te situacije proizvele. U leto 1983-e njegov studio ,,Crna arka” izgoreo je do temelja.

Bilo je spekulacija da je požar nastao kao rezultat loših instalacija, no Li Skreč je nekoliko puta posle toga potvrdio da je požar podmetnuo sam: ,,Nedeljama i mesecima pritisak se gomilao. Nisam više imao nikakvog novca već samo pritiske. Probudio sam se jednog letnjeg jutra i otišao u studio. Doneo sam jednu gumenu loptu iz Amerike i ona više nije bila na mom radnom stolu. Neko je ukrao. Onda sam se ispunio besom zbog svih tih pritisaka,pa lopovlukom … Uništio sam studio. Sve sam izlomio pa onda zapalio. Kraj priče”.