Звук је вибрација
Звук је вибрација различите фреквенције (учесталости) која се проноси кроз ваздух и коју прима наша мембрана у уху. Мембрана ствара електрични напон у нерву и он га директно преноси у наш мозак. Наше ухо прима велики распон од 20 Херца до 20.000 Херца.
У низу звукова којима смо изложени од буђења до успављивања много је њих непријатних и раздражујућих. Саобраћај, канцеларија, ресторан, разговори са различитим људима могу да буду напорни. Зато ако би могли да бирамо радије бисмо се изложили пријатним звуковима, зар не? Шта су пријатни звукови? Они које даје природа – шума, водоток, планина и они које је произвео човек и које имају облик мелодије или ритма.
Мелодија је низ звукова поређаних одређеним редом са намером да изазову унутрашњи осећај и доживљај. Мелодија је склоп различитих фреквенција коју мајстор који ствара слаже и постиже склад. Ритам је учесталост (густина) звукова. Једном речју оно што ми чујемо је и мелодија и ритам – њихова комбинација се зове МУЗИКА.
Стари народи су познавали значај звука, било у облику чисте фреквенције – медитација на унутрашњи глас јогија у Индији и таоиста у Кини (Six healing sounds), било у облику ритма за игру (Африка) или у облику мелодије са и без људског гласа (Европа, Азија, Јужна Америка).
Данас пажљиви доктори препоручују терапије слушања музике. Кажу да је музика В. А. Моцарта добра за срчане болеснике! Један од певача чију ћемо песму чути током вечери је и сам био доктор и почео је да пева да би показао делотворност музике на узмениреног и уплашеног пацијента. Други музичари су просто били свесни да извођењем својих песама доводе слушаоце у посебно стање – то је била сврха њиховог свирања!
Желимо да покажемо да је звук важан за нашу добробит и здравље па ређамо музичке комаде који су направљени да нас дирну и изазову чист доживљај. Или како каже Френк Синатра: Музика може да нас понесе у просторе које не познајемо!
Опустимо се током ове једносатне сеансе музичке терапије!
Уређај за репродукцију звука (звучног записа)
Музика је постојала и пре техничке могућности записивања и поновне репродукције и сводила се на извођачку. Извођачи би пред публиком представили своје тренутно виђење мелодије и ритма одређене песме и тај непоновљиви тренутак и дан данас привлачи људе да присуствују концертима на отвореном или у салама.
Од четрдесетих година прошлог века човек ради на производњи медија за записивање садржаја али и на технологији читања тих записа. Од тада постаје подједнако важно каква је репродукција уметничког записа. Први уређаји су били слаби и звук је био мутан и непрецизан па је технолошким развојем започело време репродукције у кућним условима. Најстарији уређаји који дају квалитетну репродукцију су винил плоче, на почетку величине 10 инча са 78 обртаја, касније 7 инча са 45 обртаја и коначно од средине педесетих 12 инча са 33 обртаја у минуту.
Први уређаји за читање записа са винил плоча су били груби грамофони са тешким главама али је технолошки развој до средине седамдесетих година донео висококвалитетне уређаје истакнутог дизајна и квалитета.
Са друге стране постоје и уређаји који електричне сигнале малог напона које даје грамофонска глава (0,5 до 6 миливолти) претварају у снагу од 3 до 1000 Вати. Ти уређаји се зову појачала и она су грубо подељена на појачања транизисторска и на електронске лампе. Због звучне природности и јасноће данас су веома популарна и позната појачала на електронске лампе јер појачања врше линеарно променом напона у електронској цеви – аналогно!
Иако је након плоче као чистог аналогног записа уведен компакт диск са дигиталним записом (0 и 1) и иако је компакт дискова одштампано и продато на стотине милиона, плоча од винила је и данас звучно непревазиђен медиј за репродукцију записа. Најављује се и престанак производње компакт дискова и прелазак на потпуно дигиталне платформе – рачунари и интернет мрежа! Али и ту је дигитални запис на хард диску рачунара испод нивоа винил плоче! Да ли је то због стварних слабости и несавршености дигиталних записа или је у питању и маркетиншка филозофија није до краја јасно. Винил плоча има своја посебна правила, као “тврд медијум” траје јако дуго, мора да се купи (плати), тешко се копира (краде) и представља јасну везу између звука који излази из винила и тактилног осећаја док се винил држи у рукама.
Како пронаћи уређај који даје верну репродукцију (High Fidelity) снимљеног дела?
Постоји више теорија и филозофија – просторност, дубина (stage), природност, изражајност дубоких фреквенција (бас), изражавање веома високих тонова … али ми се држимо оног критеријума који примењујемо на концерту без озвучења (acoustic) а то је јасан контраст између инструмената и гласа. Ако постоји контраст између чинилаца у музичком комаду (густина) онда наша пажња може неометано да иде од једног до другог саставка.
Али ако је овај контраст нејасан онда наш ум не може да слободно “шета” и мења усмерење пажње.
