Kratka istorija američke psihodelije

 

Studenti su zapanjeno gledali u doktora Timoti Lirija koji je na predavanju sa temom ,,Kako se suočiti sa starošću” objasnio: ,,Da, vaši roditelji su već na duhovnom putu i pošto su prešli u pedesete godine života oni su jednom nogom u grobu i kao takvi trebalo bi da se skoncentrišu na nadolazeća pravila sopstvene smrti. U stvari, vaši matorci treba da se ,,uključe”. Umesto da ih okružimo mašinama treba da ih nateramo da ne rade ništa osim da đuskaju i vode ljubav sa Bogom. Trebalo bi da se šale i opuste i da ih je baš briga za politiku i borbu oko vlasti. Treba da se ponašaju poput onih svetaca u Indiji koji sede polu-goli sa dugim bradama i baš ih briga za sve. Svetac je neko ko ne mari za seks, posedovanje stvari i naročito ogovaranje suseda. To je ono što vaši matorci treba da rade, treba da se ,,uključe”.

Krajem šezdesetih psihodelični guru, doktor Timoti Liri, upozorio je roditelje sa obe strane ,,čelične zavese” da se ne brinu previše koji će impotentni i umorni starac da zgrabi vlast. Za njega nije bilo razlike između Kosigina ili Džonsona. Smatrao je da je problem u tome što će svi nadolazeći klinci opet biti zarobljeni sa zlobnim političkim igrama ovih ,,staraca”. Armije novinara sa svojim urednicima zajedno sa profesorima, generalima, murijašima i ostalim birokratama radili su  non-stop na kreiranju sistema gde će se pomoću sile, takmičenja, straha i prevare, održavati vlast nad svim klincima koji se rađaju i rastu. Rekao je još ,između ostalog, da Mit Romni i Roland Regan, koji se malo-malo pojavljuju na televiziji, mogu da impresioniraju samo sklerotične reportere koji sve rade da bi se impresija prenela na zombificirane omatorele malograđane koji sede ispred televizora u mnogobrojnim kućama Amerike. Klince nije briga za sve to.

Profesor Timoti Liri je u jesen 1960. bio pozvan od Alana Ginzberga da učestvuje u debati znanoj kao ,,Politika ekstaze” koja je trebala da se održi u Ginzbergovom stanu. Stan se nalazio u delu Menhetna koji su zvali ,,donja istočna strana”, poznat po tome što je bio leglo narkomana, skitnica, prevaranata i raznih perverznjaka. Doktor Liri je kasnije izjavio da nikada pre nije bio u takvom rasulu od dela grada i apartmanu koji nije bio čišćen bar dve godine, no smešak Alana Ginzberga ga je ubedio da je na pravom mestu. U stanu su još bili Džek Keruak, Robert Lovel i poznati avangardni izdavač knjiga Berni Rozet. Izgutali su po pečurku i upustili su se u diskusiju. Džek Keruak je ubeđivao okupljene da njegov prijatelj i domaćin Alan Ginzberg ima ugrađenu šarku na svom penisu te je u mogućnosti da ga stavi u položaj nemoguć za ostale članove muške populacije. Pominjao je još i barakuda Bude. U jednom momentu Džek je pokazao znake agresije i upozorio doktora Lirija da će se naći u ozbiljnoj nevolji ako nastavi da se pajta sa zajedničkim poznanikom Ginzbergom jer je smatrao da je ovaj komunista. Timoti Liri je potvrdio da Džek Keruak, definitivno, ima harizme i šarma, ali u trenutku kada su pečurke počele svoje dejstvo poželeo je da sa ostalim gostima podeli tišinu.

Kada su se upoznali doktor Timoti Liri i bitnik Nil Kesidi bila je hladna decembarska noć u Bostonu 1960. godine. Nil je samo prišao Liriju i predstavio se kao neko ko je  uzimao ,,magične pečurke” u Meksiku i osetio kako mu gigantski fazan maše krilima duginih boja ispred očiju. Doktor Liri je pokušao da mu objasni kako na Harvardu pokušavaju toj vrsti senzacije da priđu sa naučne tačke gledanja na stvari. Kesidi se nasmejao i rekao Timoti Liriju: ,,Ti mene zajebavaš doktore. Nema poštene knjige napisane     od strane naučnika o ekstazama i kosmičkim orgazmima. Istina o njima je prisutna jedino u usmenim predanjima i poeziji. Istorijske knjige naglabaju samo o praznim stvarima, ratovima, izborima i tupavim revolucijama. Jedina važna stvar koja se događa je ona koja se događa u našim telima ili našem mozgu.   I to individualno. Taj događaj je najveća misterija naših života i o tome naučnici vrlo retko hoće da govore”.

U jednom od svojih govora doktor Timoti Liri je podvukao važnost kreiranja novih komunikacija između ljudskih bića. ,,Mi moramo da merimo socijalnu evoluciju u terminima povećane slobode – spoljašnje ili unutrašnje. Sloboda da se zaustave plemenske igre i pokrene konstrukcija novih socijalnih formi. Sloboda da se pokrenemo ka svemiru. Sloboda za novi doživljaj sopstvenog iskustva. Sloboda istraživanja. Sloboda da se naduvamo. Sloboda popuštanja. Mi moramo da upotrebljavamo ne-verbalne načine komunikacije ako želimo da oslobodimo nervni sistem od tiranije koju sprovodi uprošćavanje nametnuto rečima.”

Otac moderne psihodelije, Timoti Liri, naglašavao je da mistike treba deliti na ,,tužne” i ,,duhovite”. Kaže da ga je tome podučio Alan Vots. Doktor Liri je još kao veoma mlad gajio nepoverenje prema strogim učiteljima koji su se čvrsto držali školskih pravila, hijerarhije, specijalnih rituala i  organizovanih religija. Smatrao je da ono što se naziva ,,zapadnom naučnom jogom” mora da bude oslobođeno tajnovitosti, birokratije, gurua, dogme, slepog verovanja i dosadnih rituala. Sve to je trebalo svesti na nivo upotrebe eksperimentalnih metoda kako bi se mračno nasleđe okultizma iz srednjeg veka razložilo  i uprostilo.

Iznerviran medijskom hajkom protiv njegovih programa u vezi eksperimenata sa psihoaktivnim supstancama, Timoti Liri je optužio vlast da su monopolizovali sve vrste informacija koje bi mogle biti povezane sa tim subjektom. Sazvao je okupljanje na kojem su se pojavile mnoge poznate ličnosti iz sveta kulture i zabave. Tom prilikom je rekao: ,,Ovde smo danas da bi obznanili da su neki proteini spremni za avanturu, da je došlo do sjajnih rezultata u eksperimentu sa ćelijama, da je hipi amfibija, kako nazivam ove hrabre mlade ljude, izložila sebe novim formama energije. Gde smo skupili svu tu hrabrost? Sigurno ne u medicinskim školama ili možda na Pravnom fakultetu. Nisu nam tu hrabrost ulili ni naoružani federalni agenti. To je došlo sa verom. Verom u nervni sistem. VEROM U TELO. Verom u ćelije. Verom u životni progres. Verom u molekularne energije oslobođene psihodeličnim molekulima. Nije ovo slepa vera. Niti vera u ljudske socijalne forme. Ovo je savesna vera u harmoniju i mudrost prirode. Vera se gubi kada vam nametnu empirizam. Progutajte kiselinu i sami ćete videti. Verujte vašem telu i njegovoj reakciji na složene poruke koje donose psihodelici”.

Doktor Timoti Liri pamti dan kada je sreo londonskog psihijatra Ronalda Lenga (Ronald Laing), kao jedan od najznačajnijih u svom životu. Kada se Roni Leng najavio, Timoti Liri je pomislio da će taj dan u Njujorku 1964. proteći u još jednom naglabanju sa znatiželjnim psihijatrom koji ne kapira ništa. Roni Leng je ušao u apartman ćutke, zastao je i samo piljio u Lirija. Seli su za sto, pojeli po sendvič i popili po čašu vina. Liri je otpočeo stidljivo komunikaciju o LSD-u tako što je izkritikovao poznate psihijatre koji lažu kada govore o medicinskoj upotrebi ,,kiseline”. Leng ga je prekinuo tako što je samo odmahnuo rukom na pomen nekih slavnih psihijatara i rekao da oni ne mogu nikoga da izleče ako ne razumeju drevne šamanske tehnike. Liri je ućutao i Roni Leng je preporučio da njihovu konverzaciju nastave govorom tela. Raskomotili su se, skinuli cipeli i otpočeli ritual. Nekoliko sati njihovi pokreti su predstavljali sve od sufi baleta do Eskima na ledenoj ploči. Liri kaže da su njih dvojica tada bili dva organizma sa različitih planeta u komunikaciji. Razmenjivali su informacije  o životu, njihovim plemenima, misterijama. Kaže da su sedeli na podu u lotos poziciji kada se pojavio Lirijev sin tinejdžer sa svojim drugarima iz škole i rekao im da je sve kul, uzeće po sok i pustiti tatu i njegovog druga da plutaju. Liri je kasnije u svojoj karijeri uvek pominjao Roni Lenga kao fascinantno biće koje je izgradilo mostove između svetova. ,,On je utkao biser nauke-religije-umetnosti-iskustva u najsuptilniju ogrlicu našeg vremena.”

Timoti Liri u svom intervjuu  visokotiražnom ,,Plejboju” podvlači važnost prepoznavanja nekoliko nivoa svesti koji mogu, a i ne moraju da se pojave u našem životu: ,,Najniži nivo svesti su stupor i spavanje bez snova i oni se lako mogu izazvati određenim narkoticima, barbituratima i njegovim veličanstvom – alkoholom. Sledeći nivo svesti je onaj koji je najprisutniji među nama i nazivam ga konvencionalnim jer je privezan za uobičajene simbole kao što su zastava, znak dolara, titule ispred imena, nazivi brendova i slično. Ovo je nivo svesti koji većina ljudi, uključujući i psihijatre, naziva – realnost. Sledeća dva nivoa svesti nazivam somatskim i senzorskim. Činjenica je da je većina mladih ljudi danas u Americi senzualnija nego njihovi roditelji koji dolaze iz puritanskih porodica i okruženja. Da bi neko uspeo da dođe do ovih nivoa svesti mora da preduzme nešto kako bi se simboli iz nivoa svesti koji nazivamo realnost isključili i onda se vaši senzori neopterećeni konvencionalnošću mogu okrenuti impulsima koji će ih obasuti. Postoji hemijska formula za ovaj postupak uklanjanja konvencionalnih simbola i poznat je starim tradicijama širom sveta hiljadama godina. Ona se zove – marihuana. Niko ne može da porekne marihuani da je senzualni stimulator i to objašnjava zašto je mladi vole, ali taj stimulator seje paniku kod starijih konzervativnih krugova koji piju viski i obožavaju birokratiju”.

Timoti Liri je izgradio teoriju razvitka nivoa svesti i obelodnio praktične načine kako bi se oni prepoznali i po mogućstvu pospešili: ,,U nekom momentu je poželjno da se pozdravimo sa telesnim uživanjima i senzacijama i da obratimo pažnju na ono što ja nazivam – celularni nivo svesti. Dobro je poznato da jaki psihodelici kao što su LSD i meskalin mogu da vas uzdignu iz sveta osećaja do stepena celularnog probuđenja. Mi, u stvari, nemamo adekvatne simbole ili audio mogućnost da ovaj stepen objasnimo, ali pokušaću – to je kao da se utapate u meku pamučnu močvaru od vašeg tela, polako vas nosi struja crvenih potoka i onda lebdite kroz kanale kapilara, meki propeleri vašeg tela vas voze kroz celularne fabrike, drevni vlaknasti časovnici otkucavaju, škljocaju, pumpaju, rade to nemilosrdno. Ovo iskustvo je predivno, ali je u isto vreme i zastrašujuće jer plivate kroz sopstveno telo zavlačeći se u najsitnije venice i kapilare. Ako uzmete jaču dozu onda ima šanse da upadnete u stanje koje ja nazivam – precelularni nivo. U tom stanju sve vaše nervne ćelije su razbuđene i kroz njih prolazi pulsirajuća energija. To ja nazivam, također, duboko psihodelično stanje kada vaše telo i svet oko vas se rastopi u svetlucajuće listove pulsirajućih talasa koji se skupljaju u tihe pod-celularne svetove kružećih energija. Ali, ovaj fenomen uopšte nije nov. Mistici i vizionari o njemu govore već četiri hiljada godina i često možemo pročitati da ga oni nazivaju bela svetlost”.

Doktor Timoti Liri nije ograničio broj nivoa svesti i pretpostavio je da će budućnost odviti omotače i predstaviti nove horizonte. Kaže da su ,,mnogi nivoi energije u nama i oko nas, i nadam se da će se oni uskoro otvoriti za nas, zato što ne postoji forma energije na ovoj planeti da nije zabeležena negde u našem telu. Ugrađene u svaku ćeliju postoje molekularne niti memorija i svesnosti koje zovemo DNA  kod – genetski otisak koji je izdizajnirao naša tela. Ovo je drevno vlakno molekula koje poseduje memorije svih prethodnih organizama koji su doprineli razvoju našeg tela i cele naše egzistencije. Ide tako daleko, daleko, da su u pitanju eoni. Naše telo je živa istorija svake forme energije koja se transformisala na ovoj planeti od vremena kada su munje sa neba pogađale prekambrijsko blato i uzrokovale ono što zovemo život. Naše telo sadrži informacije od pre dve milijarde godina”.

Timoti Liri je stvorio mantru ,,Uključi se,istjuniraj se, otkači se.” Ovako je objasnio šta to znači: ,,Uključi se , znači da treba da kontaktiraš drevne energije i mudrosti koje su već ugrađene u tvom nervnom sistemu. One će ti doneti neobjašnjivo zadovoljstvo i oslobađanje. Kad kažem istjuniraj se to znači da uhvatiš ritam sa novim perspektivama u harmoničnom plesu spoljašnjeg sveta. A, to da se otkačiš znači bukvalno to: otkači se od plemenskih igara. Sva ta mehanizovana čuda sa kompjuterima i medijima koja ti vrše intelektualni pritisak nemaju značaja ako se otkačiš. Sve generacije u ljudskoj istoriji su se u nekom trenutku otkačile da bi sve napredovalo. Svaki progres je rezultirao kada je neka induvidua prvo rekla ,ne, hvala’, pa se potom otkačila”.

Na pitanje kako može da očekuje da će ljudi konzumirajući psihodelike moći da se prilagode svakodnevnim obavezama, Timoti Liri je odgovorio: ,,Niko neće posvetiti svoj život ili većinu njega samo jednom nivou svesti. Ako budemo senzualno koristili naš nervni sistem moći ćemo da ga pravilno raspodelimo za razne aktivnosti. Hajde da kažemo da je četvrtina našeg vremena dovoljna za komunikaciju na konvencionalnom nivou svesti ili kako ga ja nazivam plemenskom nivou svesti. Bitno je da nam naša svesnost omogući da raspodelimo vreme i za druge nivoe svesti, kao što je sat ili dva praktikovanja joge dnevno dovoljno da se uključimo u senzualni nivo svesti. Ako želimo da ga povisimo onda treba odvojiti vreme za uživanje u kvalitetnoj travi ili hašišu i to neće ništa škoditi ako uradimo jednom dnevno. Vikend treba sačuvati za pravilnu upotrebu psihodelika. Ovo o čemu govorim nije naučno-fantastična fantazija. To je budućnost koja nam se smeši. Svaka osoba će postati svoj sopstveni Buda, Ajnštajn ili Galileo. Svaka osoba će moći da živi ljudski, pred-ljudski i čak pod-ljudski život”.

Timoti Liri je razvoj ljudske svesti objašnjavao večitom borbom dva principa: ,,Uvek je bilo tako, i ubuduće će biti tako. Postoje dva društva, dve simbolične kulture koje nevoljno dele ovu planetu, dve strukture koje su zapletene i koje predstavljaju koren i grane na istom drvetu. To su andergraund i overgraund. To su ,otkačeni’ i ,izpandurisani’. Postoji vidljiva elita – oficijalna, federalna, racionalna, organizovana, uniformisana, ponekad smrknuta, uglavnom u kontroli – mašina, oružja, industrije. Ja ih zovem ,izpandurisani’ mada ih svi znamo kao ,panduri’. Postoje ,otkačeni’ iz andergraunda koji su – aljkavi, luckasti, opušteni, skriveni, ponekad uzbuđeni, a ponekad i paranoični. Zakamuflirani su sa svojom otkačenom garderobom, konspiracijskim smeškom, fasadom siromaštva, dugom kosom, duplim značenjem u korespodenciji, oni su uglavnom fokusirani na unutrašnje snage –  senzorske moći, ukus, smeh, miris, ekstazu. Overgraund sile se uvek bore za materijalnu kontrolu, nacionalni ponos, ekonomsku kompeticiju, političku dominaciju, ideologiju ili moć uopšteno. Sve je to dosadna borba generala i političara. Kao kada bi se CIA okrenula protiv FBI. Andergraund društvo je takođe podeljeno na domaće, senzorske, erotične, ritualne, hemijske ili magijske klanove. To je borba klanova i kultova. Magičari protiv svetaca”.

Timoti Liri se krajem šezdesetih godina prošloga veka javno obratio roditeljima u Americi: ,,Dragi roditelji, ako imate dete koje je staro između jedanaest i dvadeset godina, šanse su da su hipici aktivni u vašem domu. Nemojte da paničite i mislite da je to užas ako su vam deca hipici. Nema potrebe da zovete psihijatre ili policiju koji će ih upakovati i odvesti u nepoznatom pravcu. Vreme je, dragi roditelji, da se obrazujete. Vreme je da počnete da slušate svoju decu. Vreme je da budete inicirani u eksperiment mira i poverenja. Ako nemate dece, onda otiđite do prvog komšije koji ih ima, pozovite ih vašoj kući, sednite i poslušajte nekoga ko je prijateljski ambasador poslat iz sveta budućnosti”.

Pre nego što su autoriteti odlučili da doktora Timoti Lirija uklone iz javnog života i označe ga kao jednog od najopasnijih subjekata u Americi, on je krajem šezdesetih godina prošlog veka izdao deklaraciju sa ozbiljnim optužbama usmerenim prema vladajućoj klasi i njihovim slugama:

1. Ovi stari, beli gospodari su održavali svih ovih vekova konstantni rat protiv svih drugih živih vrsta uključujući insekte, ptice, ribe, sve životinje, biljke i sve što je živo, tako što su prostirali smrtonosne naslage asfalta, metala i drugih štetnih materijala po licu Majke Zemlje.
2. Održavali su konstantni rat između svih rasa i protiv miroljubivih naroda, onih koji vole slobodu i protiv mladih u celom svetu. Genocid je njihova navika.
3. Glorifikovali su materijalne vrednosti i ponizili duhovne.
4. U njihovoj pohlepi izgradili su barijere između ljudi, zaračunavaju carine i vrše opstrukciju slobodnog kretanja.
5. U njihovoj žudnji za vlašću postavili su sisteme odvratnog obrazovanja koji truje svest omladine i uništava razboritost i nevinost kod dece.
6. U njihovoj paranoičnoj želji da kontrolišu sve uspostavili su armije tajnih policija koje ugrožavaju privatnost. U njihovom megalomanijakalnom ludilu regrutovali su nežne i divne omladince da ubijaju nežne i divne omladince u drugim zemljama.
7. U svojoj pohlepi organizovali su fabrike za proizvodnju oružja za masovna uništenja i to vide kao bazu svoje ekonomije.
8. Zbog profita su zagadili mora, reke, šume, planine.
9. U svojoj ljigavoj impotenciji glorifikovali su ubistvo, nasilje i neprirodan seks u svojim masovnim medijima.
10. Organizovali su armije dostavljača i drukara.
11. Nikada ne priznaju greške i krivicu.

Doktor Timoti Liri je otkrio da je 1969. godina bila naročito bolna po njega i njegovu porodicu. Oranž Kauntri je mesto u Kaliforniji gde je vozilo sa Timoti Lirijem i njegovom suprugom bilo zaustavljeno od policije i pretreseno. Pronađena su dva opuška od džointa i dva lista marihuane u najlon kesici. Doktoru Liriju i njegovoj supruzi suđenje je bilo zakazano za početak 1970. Nekoliko meseci pre suđenja Timoti Liri je dobio vest da je njegov dobar prijatelj Džon Grigs overdozirao u improvizovanom tipiju i ovaj svet napustio ostavivši suprugu i dvoje dece. Po Lirijevim rečima radilo se o pilulama psilosibina zatrovanim sa strihninom. Na suđenju za nelegalno posedovanje psihoaktivnih materija Timoti Liri je dobio trideset jednu godinu zatvora dok je njegova supruga dobila uslovnu kaznu.

U zatvoru u koji je sproveden odmah posle suđenja i u kome je proveo pet meseci čekajući da mu Viši sud potvrdi kaznu, Liri je napravio plan za bekstvo: ,,Bio sam šokiran da otkrijem poslednjih meseci kako su se mnogi Amerikanci, u stvari moji liberalni prijatelji, uvredili što sam pobegao iz zatvora. Oni su razmišljali o bekstvu iz zatvora kao anti-socijalnom činu, u stvari činu koji je bio mnogo gori nego ono zašta su me osudili. To je bila samo potvrda koliko realnosti može iznenadno da se ukaže između bliskih ljudi. Nisu uzimali u obzir moju situaciju: imao sam četrdeset devet godina i mogao sam lako da provedem ostatak života u zatvoru zato što sam ohrabrivao ljude da u životu sagledaju nove mogućnosti. Američkom politikom su vladali Ričard Nikson, Robert Haldeman, Gordon Lidi, Edgar Huver i drugi cinični tirani koji su demokratiju izvrgli ruglu. Nije bilo dvoumljenja u mojoj svesti: dužnost mi je bila da pobegnem. Zar zbog svojih ideja da robijam? Pustiću istoriju da o tome da konačan sud”.

Početkom 1971. Timoti Liri se, posle bekstva iz federalnog zatvora, našao u Alžiru. Tamo je stigao preko Pariza u kome su ga skrivali aktivisti i hipi revolucionari. Liri je u Parizu morao da napusti megalomanske planove povratka u Ameriku gde bi stao na čelo ogromne revolucije koja bi zbacila Niksonovu administraciju i uvela Ameriku u ,,hipi raj”. Njegove kolege, pariski aktivisti, nagovarali   su ga da sačeka dodelu Nobelove nagrade u Francuskoj i vrati se u domovinu posle novih izbora       u Americi koji su bili zakazani za 1972. Liri je brzo uočio da američki federalni agenti sa svojim francuskim kolegama stežu obruč pa je pobegao u Alžir gde se okupio veliki broj levičara odbeglih   iz zapadnih zemalja. Među njima su bili i,,Crni panteri” jer je Alžir kao muslimanska zemlja skoro oslobođena od kolonijalizma davala utočište svima koji su se zamerili bivšim kolonizatorima.             U redovima ,,Crnih pantera” bilo je mnogo onih koji su učestvovali u pljačkama banaka širom Amerike i otmicama imućnih građana. Lirija su prihvatili oberučke jer su hteli istaknutog intelektualca da iskoriste za svoje interese. Liri je posumnjao da će ga ,,Crni panteri” u dogovoru sa federalnim agentima zameniti za neke svoje pripadnike koji su čamili u zatvorima. Šokirao se kada  je na naslovnoj strani visokotiražnih alžirskih novina video tekst u kome je opisan kao ,,crni militant” koji ne bira sredstva da sprovede revoluciju u Americi. U isto vreme stizale su informacije iz domovine da se veliki broj njegovih prijatelja, koji su eksperimentisali sa psihodelicima, pod pritiscima tajnih službi, okrenuo protiv njega. U trenutku kada su ga odbegli ,,Crni panteri” stavili u pritvor i optužili da je on, zapravo, agent CIA-e Liri se odlučuje da pobegne iz Alžira.

Doktor Timoti Liri se posle bekstva iz američkog zatvora i avanture sa ,,Crnim panterima” u Alžiru dokopao Švajcarske u kojoj je proveo dobar deo 1972. godine. Švajcarska vlast mu je garantovala boravak i odbijala da ga preda agentima FBI što je Liriju omogućilo nesmetano kretanje i druženje sa znatiželjnom elitom te bogate zemlje. U jednom momentu Liri se sreo sa ,,ocem” LSD-a, Albertom Hofmanom i njegovim dugogodišnjim prijateljem Ernst Jingerom i tom prilikom su razmenili iskustva eksperimentisanja sa psihodelicima. Lirija su hteli da sretnu i švedski političar Palme i austrijski kancelar Bruno Krajski. Nadali su se da ih profesor može podučiti tehnikama koje bi im pomogle  u kreiranju modernih sistema za razvoj njihovih država. Liri je tokom boravka u Švajcarskoj prodao prava za svoju knjigu i od dela novca koji su mu uplatili, kupio je Porše zlatne boje. Krajem te godine Lirijeva supruga je izrazila želju da posete Avganistan u kome je kraljev sestrić, koji je boravio   kao gost kod Lirijevih u Americi, bio dovoljna garancija da ih vlast neće deportovati. Na aerodromu  u Kabulu Lirijevima je prišla uniformisana službenica koja im je zatražila pasoše. Kada ih je dobila,  na korektnom engleskom ih je obavestila da će se u kancelariji na dnu hodnika zadržati deset minuta dok ne proveri podatke u njima. Otišla je sa pasošima i više je nikada nisu videli. Posle pet minuta pojavila su se dva agenta DEA i uhapsili Lirijeve. Kada ih je Liri upitao za razlog hapšenja oni su mu  sa smeškom i teksaškim akcentom objasnili da je ozbiljan prestup šetati se po avganistanskoj bescarinskoj zoni bez pasoša. Prvim sledećim avionom Lirijevi su transportovani nazad u Ameriku.

Dok su doktora Timoti Lirija vozili oklopljenim kombijem nazad u zatvor iz koga je pobegao, jedan  od čuvara je izvadio kolt i pokazao je doktoru da je napunjen. Bila je to jasna poruka Visokom Svešteniku Psihodelije šta ga čeka ukoliko ponovo pokuša da pobegne. Cela ta 1973. je prošla u isčekivanju potvrda još kazni koje su se nizale u slučaju ,,najopasnijeg čoveka u Americi”. U jednom trenutku Liri je počeo da prima pakete sa duvanom, kafom, mlekom u konzervama, slatkišima i čak nekoliko grančica marihuane od zatvorenika iz ćelije do njegove. Liri nije odbijao poklone mada je bio vrlo znatiželjan da sazna ko je njegov dobrotvor. Svaki put kada bi dobio poklon, zatvorski čuvar je govorio da je to sve od Čarlija. Prošlo je nekoliko meseci dok Liri nije shvatio da su pokloni stizali od Čarlija Mensona, lidera sekte koja je izvršila serije ubistava u Los Anđelesu i glavnom vinovniku slučaja poznatog u američkoj sudskoj praksi kao,, Helter-Skelter”.

Jednom prilikom vrata njihovih ćelija su ostala otvorena i dva anđela psihodelije, jedan crni i drugi beli, konačno su mogli da razgovaraju. Po Lirijevom sećanju razgovor je tekao ovako:

Menson: ,,Hej, Dok, konačno si stigao. Čekao sam te sve ove godine. Znao sam da će da te upakuju i dovedu ovde. Hteo sam da te nešto pitam, kako to da si sve upropastio?”

Liri:,, Kako misliš da sam upropastio?”

Menson: ,,Pa, imao si sve te ljude koji su te pratili i mogao si sa njima da radiš šta si hteo.”

Liri: ,,Ne zaboravi da sam ja podučavao ljude da misle svojom glavom i rukovode  svojim životima.”

Menson: ,,Ipak, kada sam 1965. izašao iz zatvora video sam sve te klince kako gutaju eside i čekaju da budu programirani.”

Liri: ,,Čarli, da li si ikada bio ozbiljno ispitivan od psihologa ili eksperata o tome šta si ti uradio?”

Menson: ,,Na šta misliš?”

Liri: ,,To što si ljudima isprao mozgove.”

Menson: ,,Ne, niko me ozbiljno o tome nije ispitivao.”

Liri: ,,Vidiš, to je neverovatno. Ti si, u stvari, uradio ono što sve tajne policije sanjaju vekovima. Ti si programirao ljude da odlaze u akcije ubijanja. I verovatno bi oni to uradili ponovo kada bi im ti to rekao?”

Menson: ,,Sigurno.”

Liri: ,,Dobro, Čarli, reci mi, zašto si to uradio?”

Menson: ,,Ja sam hrišćanin, čoveče. Biblija je moje uputstvo. Biblija mi je dala program. To ti je sve tamo, pogotovo gde se objašnjava da su žene uzrok svih problema.”

Timoti Liri (1920-1996) je bio pomilovan 1976. od tadašnjeg guvernera Kalifornije Džeri Brauna i 21. aprila je izašao iz visoko obezbeđenog zatvora u toj državi. Doživeo je da njegov najljući neprijatelj i čovek koji ga je organski mrzeo, FBI agent Gordon Lidi, završi u zatvoru 1982. zbog učešća u aferi ,,Votergejt” koja je srušila Niksona.

Doživeo je da njegov prijatelj Džon Lenon sa kojim je javno pevao pesmu ,,Dajte miru šansu” bude ubijen ispred svog apartmana u Njujorku 1980. od misterioznog dvadesetpetogodišnjeg verskog fanatika Marka Čepmena. Do kraja svog burnog i značajnog života doktor Timoti Liri je napisao još nekoliko knjiga, učestvovao u stotinama javnih debata i do poslednjeg daha delio svoj istorijski smešak svuda okolo. Sredinom 1975. u Italiji je uhapšen čovek koga je FBI pritegao da svedoči protiv Lirija početkom sedamdesetih i stavi mu na teret ozbiljnu proizvodnju i distribuciju LSD. Roland Stark je uhapšen u Italiji sa preko četiri tone marihuane, kokaina i morfijuma. U njegovoj depozit kutiji u rimskoj banci nađene su formule za proizvodnju čistog LSD-a. Nađena su pisma koja je primio i koja su stigla iz američke ambasade u Londonu. Dok je sedeo u italijanskom zatvoru, čekajući da bude oslobođen na volšeban način, Stark se združio sa Renatom Kurciom, jednim od vođa Crvenih brigada. Starka su premeštali po zatvorima u Italiji, tamo se sreo sa većinom uhapšenih terorista i kasnije su obelodanjena dokumenta u kojima on komunicira sa italijanskim generalom  Vitom Mičelijem koji je od CIA-e početkom sedamdesetih dobio osamsto hiljada dolara u gotovini. Po izlasku iz zatvora Stark ponovo menja indentitet da bi se infiltrirao  u palestinsku oslobodilačku gerilu. 1978. italijanski sudija Gracijano Gori dobija zadatak da istraži veze Starka sa teroristima, Palestincima i druge misterije. Ne dugo posle dobijanja tog slučaja sudija gine u saobraćajnoj nesreći. Sve optužbe protiv Starka su povučene 1980. i on nestaje sa scene. Čvrsto uverenje javnosti u Americi i Evropi je bilo da je Stark bio agent CIA-e. Niko nikada to nije potvrdio ili demantovao.

 

………………………………………………………………………….

Veze do članaka na internetu – Timothy Leary i sajt leary.ru