German Avangardism – Between consumerism and illusion
Petak, Jan 03 Alexandar Kluge ,,Short films” (1961-1964)
Neka je i nedokazana, a možda i nedokaziva hipoteza da iznad svakog ljudskog sna treperi zračak kosmičkog i nadzemaljskog, ipak je sigurno da veliki snovi čovečanstva leže u sjaju tog višeg kosmičkog svetla, ipak je sigurno da snaga umetničkog stvaralaštva, kao i sva druga ljudska traganja za vrednostima, gonjeno svetskom strepnjom i obuzdavajući tu strepnju, nosi u sebi odsjaj toga sjaja. U čast Aleksandra Klugea knjižara Utopia i kafe Karavansaraj predstavljaju kratke filmove jednog od najvećih mislilaca današnjice.
FB https://www.facebook.com/events/775010582964835/
Subota, Jan 04 Leni Riefenstahl ,,Triumph des Willens” film (1935)
Ako je Vajmar tražio nešto značajno, onda je tražio stanje u kome dominira racionalna politika. Imao je zaleđe ustavne Republike u situaciji u kojoj su se političke akcije pojačale iznenadno i spektakularno, ali glavna mogućnost nije bila prepoznata, te osnovna potreba nikada nije bila zadovoljena. Tragedija je ležala u činjenici da su mnogi apolitični subjekti usvojili politike od one vrste koje vode u apatiju, a potom i u nasilje. Retko remek delo kontraverzne režiserke koje na najbolji način predstavlja ,,Evropu Promena.’’
FB https://www.facebook.com/events/3125530804128061/
Ponedeljak, Jan 06 Berlin 80 – selection of videos from Berlin punk and new wave bands from 80’s
Potkulture predstavljaju BUKU, koja se, nasuprot ZVUKU, mešaju u normalan redosled koji vodi od stvarnih događaja i pojava do njihovog predstavljanja u sredstvima medija. Pored Njujorka i Londona, Berlin se može nazvati ,,Metropolom Buke.’’
FB https://www.facebook.com/events/2528433850742395/
Utorak, Jan 07 Peter Kubelka ,,Collected shorts” (1955-1977)
Sudeći po brojnim aplikacijama filmskih kritičara koje se prepliću između avangardnog filmskog prostora i konteksta modernističkih vizualnih umetnosti, Peter Kubelka sa svojom ,,art-process schema’’ ostvaruje suštinsko otkrovenje i analizu bazičnih elemenata filma. I kao što jedan pasionirani filmski kritičar reče: ,, Samo kada su holivudski hitovi eksponirani mi možemo shvatiti veličinu njihovih protivnika koji se protiv holivudske konvencionalne prirode bore sa radikalnom inovacijom.”
FB https://www.facebook.com/events/1858261104305025/
Sreda, Jan 08 CAN – Kraut rock
,,Even in the wild world of kraut rock – as Germany’s progressive psychedelia of the late 60s and 70s was known – Can stood apart. As older academics steeped in neoclassical, free jazz and electronics, they came at rock from outside; with a healthy disregard for convention, Can played rock music as if it were fascinating toy to be taken apart, fiddled with and then cleverly reassembled to new specifications.’’ Ira Robbins
FB https://www.facebook.com/events/2506083882970277/
Četvrtak, Jan 09 Hans Richter and Jean Cocteau ,,8×8 a chess sonata” film
Za avangardne pesnike, pisce, slikare i ostale umetnike u Parizu početkom dvadestog veka film je bio kao san. Odlazak u bioskop i gledanje filma se poredilo sa odlaskom u spavaću sobu gde bi legli u krevet, ugasili lampu i pre nego što bi zaspali, veliko srebrno platno bi se iluminiralo ispred njih. Žil Romen, bliski prijatelj Gijoma Apolinera je to ovako objasnio: ,,Grupno sanjanje je moglo da otpočne. Spavali smo, naše oči više nisu bile otvorene. Nismo više bili svesni naših tela. Nismo bili svesni da sedimo u velikoj sali pravougaonog oblika u nekakvim odvojenim rovovima sa sedištima. Spektar vizija se otvorio ispred nas. Ovde, u ovom snu sve je drugačije od uobičajenog života koji nas čeka tamo napolju. Sve se promenilo, boje, linije, oblici i gestikulacije. Kreature su gigantske i pomeraju se kao da su u žurbi. Ono što kontroliše njihov ritam nije uobičajeno vreme, ono vreme koje nas obuzima kada ne sanjamo. Ovaj ritam je kapriciozan, pijan, brz i ponekad preskoči prag gde nas je uobičajena logika vodila do tog momenta. U stvari ovde nema logičkog poretka. Pričinila su nam se zlatna jaja”.
FB https://www.facebook.com/events/2624872910925525/
Petak, Jan 10 Werner Schroeter ,,Eika Katappa”film (1969)
,,Cynicism and resignation are the negative side of the ,,NEUE SACHLICHKEIT”; the positive side expressed itself in the enthusiasm for he immediate reality as a result of the desire to take things entirely objectively on a material basis without immediately investing them with ideal implications.” Gustav Hartlaub
FB https://www.facebook.com/events/1014228578957271/
Subota, Jan 11 Nina Hagen-film
Već zvuči kao kliše kada se kaže da je period posle drugog svetskog rata bio period velikog preokreta u kojem su tradicionalni obrasci života u Evropi uklonjeni i zamenjeni novim, na izgled manje klasnim sistemom. Sociolozi su posvetili posebnu pažnju raspadanju radničke zajednice i pokazali su da je uništavanje tradicionalne životne sredine sa klupama i bakalnicama samo označavalo dublje i manje vidne promene. Kao što jedan sociolog reče ,,međaši nisu samo geografski već i biografski i lični’’, te je iščezavanje poznatih međaša posle rata prethodilo propasti jednog celog načina života.
FB https://www.facebook.com/events/589689734938999/
Ponedeljak, Jan 13 Tangerine Dream
Timoti Liri nije imao problem da nađe novog mecenu. On se pojavio u liku Vilijama Hičkoka, unuka naftnog magnata i jednog od najbogatijih ljudi u Americi, koji je ponudio svoju porodičnu kuću u okolini Njujorka IFIF asocijaciji kao novo uporište. Liri je iskoristio selidbu u Milbruk da promeni ime asocijacije u ,, Kastalia Foundation”, nazvana po uzoru na intelektualnu koloniju u knjizi Hermana Hesea ,,Igra staklenih perli”. Liri je bio veliki poštovalac Hesea i naročito je na novoj adresi poveo računa da se njegova komuna ne izdegeneriše u malu grupu ljudi koja bi bila dovoljna sama sebi već je poradio na odnosu sa javnošču i naročito neposrednom okolinom. Organizovao je grupu koja se isključivo bavila statističkim podacima vezanim za seanse i još jednu koja je bila zauzeta izdavanjem žurnala pod nazivom ,,Psihodelična revija”. Liri i kompanija su hteli ovoga puta da postanu grupa koja je aktivna, edukativna i regenerativna na način da svojim primerom zainteresuju šire društvene slojeve. Vrlo brzo ,,esid veterani” sa Harvarda su se pridružili Liriju uključujući i Majkl Holingsheda koji je živeo na Menhetnu u apartmanu na Petoj aveniji već poznatom javnosti po mnogim žurkama koje su izlazile iz okvira pristojnosti. Majkl je u svom apartmanu, koji nije bio daleko od zgrade Ujedinjenih nacija, navlačio diplomate i uvaljivao im esid u piće. Posle nekog vremena shvativši da je ,,igra” otišla predaleko odselio se kod Lirija u Milbruk. Rani dani u Milbruku su podsećali na bajku jer je sama kuća plenila svojim izgledom, na podu skupi persijski tepisi, kristalni šandalijeri, na zidovima slike poznatih umetnika i upaljeni kamini koji su dodavali toplinu ugodnoj atmosferi. Svuda oko kuće pa i u njoj samoj su se šetale mačke, psi, jarići i druge domaće životinje. Ukućani su se muvali okolo lako obučeni po celi dan i noć tripujući i znajući da su potpuno bezbedni. Situacija je bila takva da su jedni ,,silazili sa tripa” dok su drugi baš planirali da mu se prepuste. Neki od ukućana su danima bili na neprestanom tripu. Bilo je reči da su čak i deca sa domaćim životinjama ponekad bili na tripu. Sve u svemu, Milbruk je bio simbol konstantne žurke u kojoj je uvek pulsirao optimizam. Stanari su videli sebe kao avangardu koja se sprema da transformiše celo društvo.
FB https://www.facebook.com/events/876612669437517/
Utorak, Jan 14 Dieter Roth, documentary (2003)
Ako su kroz istoriju kulturnog razvoja čovečanstva umetnost i njeni odgovarajući stilovi uvek oličavali one snage koje su dovodile do čulnog izraza životne stilove različitih epoha, te ako bi ova teza trebalo da važi i za ovo naše vreme, onda bi njegov ekstremni karakter ponajpre bio ono što bi se moralo manifestovati u današnjoj umetnosti: moralo bi se manifestovati da ovo vreme stavlja čoveka i ljudsko požrtvovanje pred najviše etičke zahteve, dok je ono samo, uprkos tom svom eminentno etičkome stremljenju, zapravo vreme puno užasa, puno krvožednosti i nepravde, i još više, da ono olako prelazi preko svega toga; moralo bi se manifestovati da ovo vreme, s intezitetom kakav se već mnogo stoleća nije zapažao, traga za jednom novom duhovnom, tako reći platonskom sintezom, a da uprkos tome ostaje u granicama pozitivističkog mišljenja, pod opsesijom činjeničnosti, koja odbacuje sve platonsko, sve deduktivno, te stoji u čudnoj oprečnosti s njegovim vlastitim etičkim htenjem. Izražava li današnja umetnost sve to? Da li je dorasla ovome zadatku ? Herman Broh
FB https://www.facebook.com/events/2472316066356691/
Sreda, Jan 15 Fritz Lang ,,Metropolis’’ film (1927)
U intervjuu sa berlinskim dopisnikom magazina Moving Picture World koji se dogodio u Septembru 1920-e, Ernst Lubič je upitan da li će se odlučiti da napravi ekspresionistički film. Lubič nije delio entuzijazam dopisnika, pa je odgovorio: ,,Baš bi bilo besmisleno kada bi svi režiseri počeli da prave samo ekspresionističke filmove.”
https://www.facebook.com/events/2746408202118854/
četvrtak, Jan 16 Oscar Fishinger ,,Ten films”(1934-1947)
Kada su u decembru 1937-e američki kritičari konačno prepoznali genijalnost u Fišingerovoj ,,Optičkoj Poemi’’ , pa ga predložili za Oskara, ovaj im je začuđeno odgovorio: ,,Zašto bi mi dali Oskara? Pa, ja sam već Oskar.’’
https://www.facebook.com/events/469041187378532/
Petak, Jan 17 German experimental music videos( 1990-2005)
,,Novim medijima se, danas, nazivaju, pre svega, one muzičke umetničke prakse koje su zasnovane na ,,programiranju.’’ Jedan rani primer analize kompjuterske “kontrolisane proizvodnje zvuka”je razradio kompozitor Pol Pinjon. On je postavio morfološke pretpostavke elektro-akustičkog programiranog rada u muzici. Takve programibilne prakse vode muzičkom (audio ili audiovizuelnom) delu: kompjuterska, digitalna, sajber i biotehnološka umetnost, odnosno, primeri sound arta. Miško Šuvaković
https://www.facebook.com/events/1836356876663869/
Subota, Jan 18 Max Ernst, documentary (1991)
Dženezis P-Oridž vrišti: ,,KO TO NARUŠAVA RED CARSTVA NEBESKOG? Ne bacajte bisere svinjama, da se ne bi, gazeći ih pod svojim stopalima, okrenule i rastrgle vas. Bog samo treba da stvori senku da bi učinio svetlost vidljivom. Da bi objavio istinu, On dozvoljava mogućnost sumnje. Senka utelovljava svetlost, a mogućnost greške je od velikog značaja za privremeno objavljivanje istine. Da Satanin štit nije zadržao Mihajlovo koplje, moć anđela bi se izgubila u praznini, ili bi se ispoljila beskrajnim uništavanjem odozgo usmerenim nadole. Da Mihajlova peta nije zadržala Satanu u njegovom naletu, Satana bi zbacio Boga sa prestola, ili bi se još pre toga izgubio u ponoru visine. Stoga je Mihajlu potreban Satana, kao što je postolje potrebno kipu, a Mihajlo je neophodan Satani kao kočnica lokomotivi”.
https://www.facebook.com/events/2503566759888050/
Ponedeljak, Jan 20 Scape records, Berlin, music videos
Maks Štirnerova slika sveta u kojoj sve vrednosti bivaju ukinute i preostaje samo Ja, opstala je i pod njenim uticajem su se našli mnogi mislioci dvadesetog veka. ,,Pobediti ili podleći – između ove dve alternative klati se udes borbe. Pobednik postaje gospodar, a onaj koji podlegne podanikom: prvi se ponaša kao visost i ima ,prava visosti’ dok drugi sa strahopoštovanjem i respektom ispunjava ,dužnosti podanika’. No neprijatelji ostaju obojica i čekaju u zasedi: vrebaju slabosti jedan drugog, deca roditeljske, a roditelji dečije, i tako ili batina savladava čoveka ili čovek batinu. Kada smo deca i kada shvatimo da je šiba preslaba za naš prkos, Mi od šibe više ne strahujemo, ,prerasli smo je’. Kao deca, Mi ostajemo pošteđeni od borbe koja Nas kasnije ostavlja bez daha, od borbe sa umom. Najlepše detinjsatvo prolazi a da Nama nije potrebno da se tučemo sa umom. Ova gorka životna borba s umom nastupa tek kasnije i počinje jedna nova faza. Duh znači prvo nalaženje sebe, prvo obezbožavanje onog Božanskog, tj. onog Strašnog, viših moći. Našem svežem osećaju mladosti, tj. svesti o sebi ne imponira više ništa: svet je došao na loš glas, jer Mi smo iznad njega, Mi smo duh.”
Utorak, Jan 21 Paul Klee ,,The silence of the angel”(2005)
Isto onako kako je Pikabija izveo spajanje ciriške Dade sa onima iz Njujorka i Pariza, tako je Rihard Hilznbek bio posrednik između Ciriha i Berlina. Od kraja 1916. on je svojim člancima u magazinima ,,Neue Jugend” i ,,Die Freie Strasse”, uveo pokret Dada u glavni grad Nemačke. Njeni su počeci bili veoma slični onima u Cirihu, ali uskoro se zatrovao njen dijalog sa ekspresionistima i, kad je 1918. izbila revolucija koja je uspostavila Vajmarsku republiku, dadaisti nisu mogli da ostanu izvan borbe. Jedni su se opredelili da podrže političku borbu u okrilju Komunističke partije dok su drugi svoje opite nastavili van Nemačke.
https://www.facebook.com/events/1476345949181665/
Sreda, Jan 22 Kraftwerk
Pre filma vinil izdanje Autobahn
https://www.facebook.com/events/1045888942458418/
Muzika – zato joj je trebao Manov Doktor Faustus – je opasna teritorija na kojoj je pisac nesiguran kao što je nesiguran u stvarnom životu u stranoj zemlji I kulturi koja je u totalnom ratu sa njegovim kulturnim nasleđem, koje je, ipak, simbolički I kulturno memorijski poneo sa sobom napuštajući Treći Rajh.
https://www.facebook.com/events/1194177444306527/
Nakon filma vinil izdanje Tour de France!
https://www.facebook.com/events/2808617219227463/
Četvrtak, Jan 23 Jurgen Reble ,,Shorts”
Homunkulus je u stvari srednji, dominantni, svemoćni protagonist radnje artikulisane pojavama, preobražajima, iščezavanjima postignutim neprestanim izmišljanjem, pribavljanjem i korišćenjem magičnih oruđa i oružja. Kao što kaže Hari Smit: ,,Prvo sam skupljao parčiće starih kataloga i knjiga i čega sve ne, onda sam sastavio kartoteku svih njihovih mogućih kombinacija; onda sam proveo možda nekoliko meseci pokušavajući da kartice sortiram u logičan raspored.’’
Petak, Jan 24 Faust – Kraut rock
Pre filma puštamo vinil ploču So Far.
https://www.facebook.com/events/585054388954215/
Na pitanje da li postoje predrasude protiv ,,cut-up” tehnike u različitim umetnostima, Vilijam Barouz je odgovorio: ,,Naravno da postoje. Reč je najsnažniji instrument kontrole u svim javnim glasilima vladajućih struktura. Kada počnete da seckate te reči i aranžirate ih na način koji vi želite, onda razbijate kontrolni sistem koji su vam nametrnuli. Strah i predrasude su diktirani od kontrolnog sistema baš kao što je crkva nekada davno gradila predrasude prema jereticima. Kada nešto ugrožava elite i vladajuće strukture oni će naći način da vas spreče ili bar da vas uplaše”.
https://www.facebook.com/events/506511213320497/
Subota, Jan 25 Rainar Kirberg ,,Letzte Rache, Die”, film (1982)
Veliki britanski filmski režiser Lindsej Enderson o umetničkoj ekscentričnosti rekao je sledeće: ,,Sloboda i odgovornost nisu kontradiktorni koncepti. Oni su komplimentarni. Umetnici moraju da budu i slobodni i odgovorni, ali pre nego što oni mogu istinski da budu odgovorni oni moraju biti slobodni. Naravno, inovatori i originalni kreatori više puta izgledaju neodgovorni većini ljudi. Nikada se umetnici nisu složili koji je način kreacije najbolji, mislim kada govore o tome da odbrane ljude- čovečanstvo, progres i mir. Kada se samo setim, mi se nismo divili jedni drugima zbog naših filmova. U harmoniji i zajedničkom smislu leži snaga, ali jako je teško naći se u takvoj situaciji. Ako se nismo našli u njoj i gubimo strpljenje to ne znači da treba da postanemo tupi i obeshrabreni. Nerazumevanje i potencijalni konflikt sa kolegama umetnicima može da bude proces čišćenja. Ne želimo mi svet u kome ćemo se svi složiti, ali bar svet u kome ako se ne složimo ne moramo da skočimo jedan drugom za gušu.”
Ponedeljak, Jan 27 Einsturzende Neubauten
Adolf Hitler je mrzeo uticaj dadaista na umetnost i kulturu i povodom toga je rekao: ,,Razvoj dadaističke zaraze se mora okončati jednoga dana. Zamislite ako bi oni imali uticaj na opšte shvatanje umetnosti, u istoriji čovečanstva desio bi se jedan od najtežih poremećaja i razvoj ljudskog mozga bi krenuo unazad”. Ironija cele te situacije se odigrala na način da je Hitler branio kulturu i ljudsku svest i da je pri tome izazvao stradanje miliona ljudi. Dadaisti su se okomili na vrednosti i interese vladajućih u ime života, života koji bi u njegovoj punoći živeli svi ljudi.
Utorak, Jan 28 Shorts by Matthias Muller, Peter Tscherkassky, Ludo Mitch
Tristan Cara je pred kraj života posvedočio da je Visoki Sveštenik Dade, Hugo Bal, video u ruskoj revoluciji nadu za mir. Bal je u svome dnevniku zabeležio: ,,Da li je dadaizam, kao gest, pandan boljševizmu? Suprotstavlja li razaranju i konačnom plaćanju računa stranu sasvim donkihotovsku, neumesnu i svetu nerazumljivu? Zanimljivo bi bilo posmatrati šta se događa ovde na Zapadu i tamo na Istoku”. Kasnije, Hugo Bal se distancira od ideje koja naglasak stavlja na privredu kao pokretača društvenih preobražaja. Zbog toga je pisao: ,,Da li će ruska revolucija delovati zarazno na Nemačku? Ne vidim, pravo rečeno, nikakve dodirne tačke. Marksizam kao ,,jevrejski pokret” nema u Nemačkoj nikakvih izgleda na popularnost. Protiv njega se odlučno diže sav službeni svet, univerzitet i vrhovni štab. Samo jedna teološka promena može da pogura napred moralnu promenu, ali ne i privrednu, ma koliko povezani bili privreda i moralna pitanja”.
Sreda, Jan 29 Shorts by Reiner Maria Fassbinder (1966-1968)
O neograničenoj moći televizije najbolje se izrazio nemački filozof Ginter Anders: ,,Rekosmo da je pozitivna namera produkcije da stvori,neozbiljnu ozbiljnost’ i ,ozbiljnu neozbiljnost’ u potrošača, jer samo ako potrošača potajno naviknemo na to neodlučno i oscilirajuće stanje, možemo da budemo sigurni u njega kao na masovnog čoveka, naime, kao na čoveka koji više nije sposoban da donese nikakvu odluku. Neodlučnost između bića i privida, po sebi možda slučajna fenomenološka svojstvenost emisija, koristi se kao moralno oportuni efekat. Ta majušnost slike izgleda kao nenamerna, ali je veoma oportuna, ona je dobrodošli nedostatak kome pripada zadatak da makrokosmos prikaže kao mikrokosmos i da svaki svetski događaj pretvori u jednu scenu – ,tričariju’.”
Četvrtak, Jan 30 Berthold Brecht on film ,,Baal’’ (1982)
Predstava ,,Prostitucija” označila je prvo javno iznošenje radikalnih teorija koje su se razvile oko umetnosti performansa. Paralelno s razvojem panka, došlo je do stapanja umetnosti i svakodnevnog života, što je arhetip dvadesetogodišnje avangarde. ,,Naši su se performansi bavili tabuima”,kaže Dženezis P-Oridž. ,,Sve su me više zanimale ideje o društveno nametnutim normama. Zato sam i pokušavao da namerno prekršim tabue u javnim situacijama u kojima sam sam sebe izlagao reakcijama.” Dženezis je sedamdesetih bio opsednut Vorholom i američkim Fluxus umetnicima. Ideje fluksista su bile apsurdne, konceptualne, domišljate, konfrontirajuće i rani radovi su uključivali dela Džona Kejdža, Le Monta Janga i Joko Ono. ,,Snaga umetnosti performansa bila je u tome što je ona mogla da posluži kao lupa”, kaže Dženezis. ,,Radilo se o reduciranju do onog kritičnog trenutka kada se nalazimo između života i smrti. A to je trenutak kada se osoba oseća potpuno živom, ali pod pretnjom. Tačno to je izražavao i pank na svojim počecima: istu tu granicu.”