Karavansaraj gradi sliku koja je kontrolisana od duhovnog vrha a ipak je nehijerarhijska i predstavlja decentralizovanu mrežu kultura od kojih je svaka singularna i nije otudjena od drugih kultura. Razmena se javlja kao reciprocitet širom propustljivih granica ovog kompleksa autnomnih ali labavo definisanih različitosti.

Ovaj reciprocitet će proizvesti više od puke sume razmena unutar samog sistema i taj višak će obrazovati univerzalnu vrednost koja će cirkulisati medju slobodnim kolektivitetima i individuama. U tom smislu “sinergija unakrsnog kulturalizma” postaje manatra na kojoj gradimo platformu za naše delovanje.

Karavansaraj se zalaže za društvenu sferu koja bi obnovila svoju cirkulaciji na nivou iskustvenog života vežbanjem imaginacije i velikodušnosti.

Karavansaraj uspostavlja etničku/kulturnu/duhovnu ravnotežu koja potiče iz sredine koja opet nije naslonjena ni levo, ni desno niti ka centru već sa vrha.

Karavansaraj se ne nelazi na margini “glavnog toka univerzalne kulture” već se sopstvenom osobenošću uliva u taj glavni tok i doprinosi njegovom većem kvalitetu.

U kontekstu ovog projekta prevazilazi se pojam manjine ili većine jer se unakrsno-kulturnim vrednostima defniše zajednički cilj. Drugim rečima, svaka manjina doprinosi centru (vrhu!) kao što se latice kod cveta svaka ponaosob okreće ka suncu i povetarcu i tako dozvoljavaju da se cvet rascveta u svojoj punoj snazi.

Karavansaraj traži srednji put koji miri dva kontrasta – zapadni mehanicistički put i istočni organski put.

Mi vidimo svet kao nedeljivu realnost – uvek u pokretu, živ, organski, duhovan i materijalan u isto vreme!

SM